Интересантан је временско-просторни континуитет симболике који се протеже од Балкана до Блиског истока просторно, а временски минимум, а вероватно и дуже од 8000 година, од мезолитских и неолитских култура Балкана и црноморског региона, до древног Сумера, Месопотамије, Вавилона, Асирије, хетитске културе, дупаљске жутобрдске, минојске културе, до птоломејског Египта, Трачана, Илира и осталих племана балканког полуострва, па све до средњевековних српских грбовника, као и модерних грбова свих словенских земаља, као и земаља између Балкана и Блиског истока данас…
Српски грбовник и сумерска стела, само мали уводни сликовити приказ
Симболи изведени са годишњих соларних дијаграма (небески престо сунца – годишња путања сунца – кућа сунца – годишњи соларни дијаграм, соларна синусоида, соларни кружни календар-колодар)
У претходна два текста извели смо симболе летње дугодневнице, зимске краткодневнице, пролећне и јесење ревнодневнице, самог лета и зиме, и приметили исте на неколико врло занимљивих предмета и објеката, који су до сада у званичној историографији били тумачени на потпуно другачији, по нама погрешан начин. Настављамо да изводимо и остале симболе на основу претходно изведених соларних симбола. Изведени симболи кроз амулете, штитове, кресала и друге свакодневне предмете биће приказани у наставку текста након чега ћемо приложити једну сумарну табелу соларне симболике до сада идентификоване.
Представљено путем годишњег соларног дијаграма (кружни дијаграм који представља путању сунца преко његове деклинације и азимута, за све детаље прочитати наш претходни текст под насловом “Годишњи соларни дијаграм Подунавља има нешто да нам каже”), за тачку на северној земљиној хемисфери, у нашем случају користимо за референтну тачку посматрања град Ниш, слика је следећа:
Ево га и на „илирском“ грбу:
Ако даље то исто годишње кретање сунца по небеском своду, виђено са земље, представимо и у координатном систему где је на апсциси дато време преко редног броја дана у години, а на ординати угао деклинације сунца, добијамо следећу функцију, облика синусоиде:
На основу претходних дијаграма дефинисали смо симболе летње дугодневнице (летњег солстиција), зимске краткодневнице (змског солстиција), лета, зиме, јесење и пролећне равнодневнице.
Сунце на небеском престолу, симбол небеског свода северног неба, летњи солстициј
…за симбол летње дугодневнице, односно за симбол лета уопште можемо са дијаграма скинути следећа два облика, летње полу-синусоиде:
Симбол лета, летњег солстиција-дугодневнице
Симбол зимског солстиција, зимске краткодневнице
Симбол зиме, или зимског солстиција-краткодневнице
За детаље прочитајте наша два текста под насловом: “NASA, Microsoft и соларни кружни календар – КОЛО ДАР”, I и II део.
Овде се нећемо посебно бавити симболом крста и осталим соларним симболима везаним за соларни кружни годишњи календар, пошто сматрамо да је та прича врло детаљно, опет поткрепљена и са мало математике, приказана у наша старија два рада:
Пратимо следеће симболе, као и све симболе сунца ниже у тексту наведене:
Укрштене линије, тј. крст симболички обележава сунчево кретање током године по небеском своду у правцима север-југ (уобичајено вертикална линија, односно) исток-запад (обично хоризонтална линија). Код врло сличног симбола поред, ствар је иста само више не говоримо о хоризонталним и вертикалним линијама…Четири тачке могу бити различити знаци који указују на четири додатна карактеристична датума соларног кружног календара: Преображење, Спасовдан, Ђурђевдан и Митровдан (прочитајте горе поменута два текста за детаљнија појашњења). Уместо ове четири тачке виђаћемо: пелте, оцила, копља, секире, симбол небеског свода-небеске сохе са и без сунца…идр.
Симболи сунца
Звезда са осам кракова, звезда са шест кракова, семе живота, цвет живота, розета, коловрат, свастика, круг, круг са тачком. Све су то симболичке представе сунца коришћене кроз миленијуме.
Следи приказ низа различитих симбола сунца из различитих култура и епоха:
Изведени симболи кроз амулете, штитове, кресала и друге свакодневне предмете…
Пелда (Пелта) сунчев штит
Пелда или пелта, реч која значи штит. У свом тексту на ту тему Петко Видуша Николић показује да је реч српског порекла. Ми се нећемо тиме бавити па кога занима може све наћи на фејсбук страници или у књигама г. Николића. Пелда је практично небески престо са сунцем у летњем солстицију…сунце нас најбоље штити када је у зениту, када је најјаче…отуда је тај симбол на штитовима посебно коришћен…
Етрурски војници са штитовима званим „пелта“ (старогрчко „πέλτη“ значи „штит“).
Амајлија римских војника као штит „пелта“ (2. век н.е.; невични симболима то зову „луница“). На брошу је јасно видљив симбол Сунца: круг са тачком у средини.
Такође врло чест облик код кресала, оцила, односно огњила…па шта боље описује справу којом се пали ватра него ужарено сунце на свом престолу, у тренутку када је највише на небу током читаве године.
Скоро се појавило по новинама да су метални предмети овог облика пронађени у огромним количинама на пар локација у Србији…Археолози збуњени 🙂 …
Део штита пронађен у Украјини, период непознат
Различити амулети, Украјина, период напознат – грешком назване лунале, иако никакве везе са месецом симбол нема 🙂 . У питању је чист симбол летње дугодневнице симбол словенског соларног божанства.
Прикази из књиге “Das antike libyen”, обратите пажњу на левој слици на симболе на штиту, а на десној на јасну симболику везану за годишње сунчево кретање.
Кресала, оцила описаног облика, Украјина, период непознат
Сада када знамо шта симболише овај знак, можемо ли растумачити шта је уствари приказано на српском грбу. До сада смо сматрали да је приказан крст са четири оцила која указују на четири додатна карактеристична датума соларне године, на кружном соларном календару. Након претходног описа можемо ли закључити да су различити предмети, укључујући и кресала, односно оцила, штита, уствари све време симбол сунчевог престола тј. летњег солстиција, дан када је сунце највише на небу а дан најдужи, као и да је управо овај симбол присутан и на нашем грбу…Када нас сунце најбоље као наше божанство штити него када је највише на небу, најјаче…
Божије жезло – симбол оплодне снаге сунца пролећа и лета, слављење рађања
У случају божијег жезла, или фамозних љиљана, како су често по нама грешком називани, немамо након свега што је о истом написао толико пута помињани Петко Видуша Николић, ама баш ништа да додамо, чак и користимо слике и цртеже из његових књига, наравно након одобрења аутора.
Прикази божијег жезла из различитих епоха
Das antike libyen knjiga
Још један познати симбол који другачије тумачимо
Анк – египатски симбол живота, плодности и јединства мушкарца и жене
Опет имамо чист соларни симбол, тј симбол кружног соларног календара…
По потпуно истом кључу можемо тумачити симболе сличног облика из различитих епоха доле побројане.
Примера има још небројено. Као што видите све време смо на пољу соларне симболике, симболике сунца, божанског извора живота…
Да резимирамо, пратимо следеће соларне симболе:
Сада када смо савладали основне знаке, можемо да почнемо да читамо 🙂
Почињемо од нама најинтересантнијег, по нама најдрастичнијег примера јасних соларних симбола који доминирају у тзв. илирским, односно српским средњевековим грбовницима, Грбовнику из Модене и Фојничком грбовнику, слободно можемо рећи српских феудалних породица средњег века. Овде нећемо полемисати о тачности назива “илирски” , односно о врло сумњивом пореклу истог, већ га наводимо искључиво као синоним за “српски”.
Фојнички, моденски, односно тзв. илирски средњевековни грбовник и соларна симболика
Све што ћемо касније у тексту идентификовати као соларне симболе неолита, преко древног Сумера, Месопотамије, Асирије и хетитске културе, затим кроз античку Грчку и Рим, кроз симболику нераскидиво везан за Александра Великог и његове генерале, касније владаре Египта и Сирије, на крају овог путовања налазимо на низу стећака, камених споменика широм Балкана, као и на огромном броју грбова феудалних породица и регија где год живи наш род. Такође, јако битно, исти симболи красе грбове феудалних породица у Пољској, делимично Немачкој и Мађарској (породице нашег, односно илирског порекла). Затим грбове региона и градова у свим, буквално свим, словенским земљама, а посебно у Русији, Украјини и Пољској.
Ајмо прво да кажемо нешто о српским средњевековним, односно како их у литератури називају илирским грбовницима.
Моденски грбовник (око 1700)
Моденски грбовник део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (Giuzepe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.
Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, илити Илиричкога и Серпскога владаниа, заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу, на славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.
Оба грбовника, нарочито фојнички, су тема око које се многи стручњаци, данас различитих нација на Балкану, често сукобљавају и немају исто мишљење. Некима не одговара сама старост грбовника, који, уколико је веродостојан, доказује да је 1340.год. коришћено илирско име и да су Илири и јужни Слoвени, односно Срби једно те исто. Некима смета илирско владање, некима босанско, а некима српско владање. Некима што Србе и Босанце поставља одвојено, а некима као Хрватима што их ставља под владавину српских Немањића, те грбове и покрајине Далмације, Славоније одвојено од Хрватске, али и Бошњацима смета српско Немањичко владање, те Македонцима и Бугарима шта су се ето и они ту нашли у склопу јужнославенског илити илирског, српског царства. Албанцима што је ту Кастриотић наш српски племић и што смо ми Илири…. а некима уопштено смета то заједничко, што је грб сложен од грбова 9 српских области Далмације, Србије, Рашке, Босне, Хрватске, Славоније, Приморја, Бугарске и Македоније и две владарске куће, Немањића и Котроманића…
Ми ћемо ове размирице и неслагања оставити по страни, наш став по питању веродостојности и порекла грбова приказаним у овим грбовницима ћемо изнети у поглављу под насловом “Игре престола на балкански начин – Балкан инжењеринг”…
Од укупно 139 грбова у овом грбовнику на више од 100 грбова смо пронашли тзв. древне соларне симболе.
Исти симболи на грбовима држава и народа од Балкана до Блиског истока – пре свега код словенских народа ИНТЕРЕСАНТНО 🙂
Занимљиво је и то да се мотиви слични српским средњевековним грбовима, осим на Балкану, такође појављују и на грбовима градова и земаља где живе (или су живели) словенски народи: у Русији, у Пољској (назива се лељива), Словачкој, Белорусији, Украјини, и Немачкој.
Присутан на куполама цркви Руске Православне цркве, симбол летње дугодневнице
Купола Верхоспасского собора в Московском Кремле (XVII в.)
Крест на Дмитриевском соборе во Владимире (1194-1197 гг.)
Литовские кресты
Остробрамская икона Божьей Матери (1-я пол. XVII в.)
Традиционный русский купольный крест с лучами, расходящимися от средокрестия
Нижни Новгород цркве
Крст на храму Христа спаситеља
Ильинская церковь в Ильинской Слободе Можайского района Московской области. Крест на куполе
Руски средњевековни новац и остали средњевековни и антички артефакти
Монета Владимира Великог из 11 века
Большой Серебрянник Ярослава Мудрого, в период княжения в Новгороде, новгородской чеканки
Наше тумачење симбола са овог старог новчића, данашњег симбола Украјине
Крест с полумесяцем на стене синайского монастыря св. Екатерины (VI в.)
Крест с полумесяцем и звезда с полумесяцем на дверях аббатства св. Климента в Казаурии, Италии (ок. 1190 г.)
Крест с полумесяцем на византийских монетах
Изображение животного с крестом между рогами на стеле из кладбища Античной Остии ( III в.)
Исти симбол у Клагенфурт, Аустрија
Колонна с крестом и полумесяцем на площади в г. Клагенфурте (Австрия)
Симболи на српским заставама из различитих епоха и периода
Српски грбови из различитих периода
Грб Краљевине Југославије
Заставе из Првог српског устанка. Обратите пажњу на симболе сунца и сунчеве сохе. Такође обратите пажњу на правилан положај оцила…
Једна од две истакнутије заставе Карађорђеве Србије из периода Првог устанка
Значај ове комбинације боја очит и на застави Другог српског устанка која је по облику била идентична Душановом стегу: бела, са једнакокраким црвеним крстом тачно по средини.
Стећци на Балкану (овде приказујемо само мањи део из књига Петка Видуше Николића)
Преузето из радова Петка Видуше Николића
Orheiul Vechi, Moldova
Средњевековни српски манастири
Манастаир Манасија
Манастир Наупаре у подножју планине Јастребац
Дечанска хрисовуља – оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године.
Симболи у грбовима осталих држава
Настављамо са примерима из других епоха, просторно смо и даље на потезу Балканско полуострво – црноморски регион – Блиски исток, али временски путујемо у далеку прошлост…
Додатни примери из различитих епоха
У наставку ћемо приказати низ различитих предмета, рељефа, грбова, застава, од наших земаља на Балкану све до Блиског истока, практично где год је тај велики славни древни род боравио. На неким предметима, који су нам посебно интересантни за анализу, узимањем у обзир овог горе описаног “новог” знања приликом тумачења соларних симбола, а друге, са мање више, очигледном симболиком, ћемо само наводити…Понављамо, желимо да покажемо просторно временски континуитет соларне симболике, а сматрамо да смо наговештај одакле је иста, и од стране кога стигла већ дали у претходном тексту.
Блиски исток и Сумеро-акадска митологија. Древни Вавилон, Месопотамија, Асирија Па хајдемо да почнемо…мало сумеро акадских, односно митских богова Вавилона, Месопотамије и древне Асирије:
Ајмо да заменимо Енки, Ану, Енлил и Нинхурсаг са: Зимским солстицијем, младим зимским сунцем, па јако сунце пролећа и лета а онај зид је олтар ватре са летњим солстицијем (савијено је симбол северног врха неба, једна спирала на олтару је пролеће, супротна лето).
На обе слике слична прича, годишњег кретања сунца по небеском своду, пролазак сунца кроз различите фазе, од младог сунца зиме и пролећа до јарког сунца лета – солстиција летњег…
На средњем рељефу смо покушали да прикажемо могуће значење свих овде приказаних симбола: крила упућују на карактеристична четири или два датума годишњег соларног календара, раширене руке, или руке у којима се држи симбол облика слова Омега јесте симбол равнодневница (пролећне-А, Алфа и јесење-W, Омега), глава је увек симбол летњег солстиција, а ноге или дно сунчевог диска из којег вири фигура, је симбол зимског солстиција.
Нинхурсаг, Нинкхарсаг – Сумерска богиња мајка, датира 3000 мада по некима око 2000 година пре Христа.
Нинурта…који у поеми Лугале мења име мајци из Нинмах – велика дама – сунце у зениту, у Нинхурсаг – дама која се клања – зимско сунце…
Десно у лево: пролећно младо сунце, летњи солстициј сунце на небеском престолу, летње јако сунце, зрело сунце
Nannar, Nibiru, Inanna, Anu, Adad, & Enlil
Вавилон
Симбол богиње Хатор
Статуа богиње хатор и храму у Дендури
Nannar, Nibiru, Enlil, Anu, & Ninurta’s storm bird symbols. Или зимски солстициј, младо зимско сунце (пролећно) које је нападнуто од стране …поново се рађа и настаје јако пролећно и летње сунце…Поема Лугале о Нинурти…
Тумачење по нашој симболици: соларна година која се понавља у циклусима, баш као и симболи на рељефу:
1. Сунце пролећа, рађања али у исто време и јесени, односно сунце обе равнодневнице (крила лаево и десно симболишу равнодневницу)
2. Летњи солстициј, дугодневница
3. Зрело сунце лета
4. Три месеца пролећа, солстициј, три месеца лета, а изнад њих звер која прождире сунце лета и уводи нас у зиму…(Поема Лугале о Нинурти, Нинмах и Нинхурсаг – персонификација сунца и његових годишњих сезонских фаза кроз које пролази)
Сунце лета, пролећа-јесени и зиме
Hallstatt култура
Виланованска култура
Виланованска култура је древна култура гвозденог доба на територији Северне и Централне Италије, која је наследила Терамарску културу бронзаног доба на просторима насељеним етрурцима. Виланованска култура је настала након распада Прото-вилланованске културе на велики број регионалних култура. Развијала се под великим утицајем Халштатске култура источних Алпа.
Урна
Камене фигуре из Западне Анадолије
Овде ћемо побројати културе и епохе у овом географском реону: (акадски период, хетитски период, асирски период, симерско-цимеријанско краљевство потиснуто са севера Скитима…Илирија и Тракија на истоку (Балканско полуострво), Ликија, Фригија, Лидија у западној Анадолији…шта још рећи)…
Ми ћемо симболику растумачити на начин приказан на слици десно, где је глава сунце пролећа и лета, а труп јесени и зиме…
Слично и код хетита…погледати ниже у тексту
Дубовачко- жутобрдска култура, око 1500. године п.н.е. – све пуца од соларних календарских симбола
Почетком XX века, у банатском месту Дупљаја, откривена су двоја колица израђена од печене глине, за која се сматра да су стара око 3.500 година. Припадају дубовачко- жутобрдској култури, која је била заступљена у јужном Банату, Подунављу и источној Србији током средњег и позног бронзаног доба. Колицима управља божанствo у облику стилизованe људскe фигурe са птичјим кљуном, а сваки део је богато украшен различитим геометријским мотивима. Такође, на четири места се појављује и древни симбол Сунца, свастика. Ови предмети су имали велики религијски значај у праисторијском култу тога времена. Према причи коју је научник Феликс Милекер чуо од мештана, колица су пронашли локални сељани, али су она била у парчићима. Међутим, могуће је да је ова прича настала како би се прикрила права локација налаза. Делови су дошли у руке Леонарда Бема, страственог колекционара из Беле Цркве, који их је реконструисао уз помоћ непознатог занатлије. Леонардов син је 1929. године продао већи примерак Народном музеју у Београду, а мањи вршачком музеју.
Жуто брдо, 1500.-1400- година п.н.е.
Дупљаја
Дубовачка култура
Figurine with jewelry and costume from Ludus, Serbia, Dubovac Culture Terracotta (15th BCE).
Црна вода, Румунија 1500. година п.н.е.
Даље имамо мотив истог симбола на керамичкој фигурини из око 1500. године п.н.е. из археолошког налазишта у месту Црна вода у Румунији (Cirna Woda, Romania). (Преузето са странице Петко Видуша Николић и дорашено од стране аутора).Фигурина из око 1500. Године п.н.е. из археолошког налазишта у месту Црна вода у Румунији (Cirna Woda, Romania)
IDOL 2ND-1ST MILL.BCE Female idol from Cirna, Romania. Terracotta Height 20 cm Inv. 16.052 National Historical Museum, Bucharest, Romania.
Хетитски симболи
(целокупан текст и слике преузете са странице Петка Видуше Николића, допуњене и благо измењене од стране аутора)
Нећемо се много задржавати на симболима Келта пошто смо већ четири текста написали на тему паралела соларне симболике древних Келта и Срба. Наш најзначајнији рад на ту тему управо завршавамо тако да ће прича ускоро бити заокружена. Шта је битно споменути везано за смисао и логику овог рада. Наиме древни Келти, практично читава њихова култура, њихово наследство потиче од једног мање познатог народа, или племена поде именом Цимеријани, а које даље управо потиче из географских тачака које ми овим и претходним текстом дефинишемо као потенцијална изворишта целокупног знања, митологије и религије. Како ћемо везу древних Срба, односно Словена и споменутих Цимеријана изузетно добро обрадити у следећем нашем тексту…имајте поверења и стрпљења…:)
Птоломејски Египат и Селеукова Сирија – симболика коју је донео Александар Велики са својим генералима
Рим и Ромеја
Закључак који је надамо се вредело чекати
Све ово смо испричали да бисмо уочили временски и просторни континуитет соларних симбола моденског, „илирског“ грбовника који се протеже од Балкана преко свих словенских земаља, све до Блиског истока, и то траје као што смо видели миленијумима. Видели смо такође да је извориште, барем према тренутно доступним сазнањима, сличне или исте симболике још у Мезолиту, Неолиту, и веома је присутно током читавог бронзаног и гвозденог доба, средњег века. Користе га Срби и многи словенски народи, или народи словенског порекла на својим националним грбовима и осталим обележјима и у новијој историји чак и данас. Огроман број грбова српског средњевековног грбовника, који носи на себи ове симболе сведочи о пореклу нашег народа, његовом веровању, његовим обичајима и његовој старости.
Као што смо већ напоменули у моденском грбовнику смо пронашли 139 стилски потпуно једнаких грбова, што нам потврђује исто порекло и исти изворни народ који стоја иза племства…Да поновимо, грбови осталих, западноевропских средњевековних народа су значајно другачији и симболиком и геометријом односно стилом…Све горе наведено по нама је само доказ да је на простору већег дела Балкана и добрим делом црноморског региона живео један народ, један род са једном културом, истим обичајима и веровањима из којих проистиче иста хералдичка симболика…Захваљујући тој чињеници, својој величини и снази, вековима тај род представља огромну препреку многима, па је тако на крају и разбијен и сатеран у ћошкове, фигуративно речено, свако у свој ћошак…Симптоматично је приметити где се и данас бије битка за очување тог рода…Где су највећа светска жаришта последњих тридесетак година…Балкан, Црноморски регион, Блиски исток…најактуелније Украјина и Сирија…случајност или…
Уз претходни текст у којем смо указали на географско порекло соларне симболике и очигледно и целокупног знања, митологије и религије везане за исту, показујући да је иста могла стићи искључиво са севернијих географских ширина у односу на географске ширине Блиског истока, где по званичној историографији обитавају “прве” значајне цивилизације, центри, односно изворишта знања, технологије, митологије и религије свих будућих европских цивилизација.
Овим текстом показан је просторно временски континуитет нашег средњевековоног грбовника (моденски грбовник), кроз његову врло јасну и чисту соларну симболику, где на више од 100 грбова од укупно 139, налазимо један или више на почетку текста дефинисаних соларних симбола. Видели смо да се извори симболике налазе још у Лепенском виру, Винчанској култури и осталим културама неолита, каснијег бронзаног и гвозденог доба, на подручју подунавља, односно балканског полуострва, црноморског региона, мале Азије и Блиског истока. Јасно је да се све врти око овог јасно дефинисаног географског подручја, а ваља споменути да је по мени суштнски симбол, практично симбол самог “илирског” грба, сунчева соха са сунцем, односно симбол летњег солстиција-дугодневнице могла настати тек након овладавања одређеног вишег знања из астрономије и математике, што према до сада доступним археолошким налазима датирамо негде у 3. миленијум пре Христа, а као што смо математиком и показали у преходним текстовима, смер којим се наведено знање кретало у та давна времена није могао бити од Блиског истока већ ка њему, пошто је дати симбол у датом облику било могуће нацртати искључиво посматрањем сунца са неке северније географске ширине (наша претпоставка веће од 35 степени, вероватно и доста веће). Пресеком са географском распрострањеношћу исте симболике током средњег века и у данашње време и методом елиминације на овом ограниченом скупу (географским областима) долазимо до закључка да је знање, митологија и религија настала негде у подунавском појасу Балкана и/или црноморског региона…резултат је једнозначан….математички речено грешке нема…
