27 достојних див јунака
Прије 24 године 27 професора стало је у одбрану српског језика у Црној Гори. Њих 26 из Никшића и 1 из Херцег Новог, добили су отказе жртвујући себе у одбрани српског језика.
,,Онај ко жртвује себе због језика, тај ће жртвовати и живот за свој народ”, како рекоше пријатељи са странице Српска слога тада.
Да поменемо и упамтимо имена ових великих људи: Професор Ратко Шкулетић се замонашио и као отац Јефтимије игуман је Пивског манастира, а Светозар Ћираковић српски језик сада предаје у Скадру. Занимљиво је да је професор филозофије који је стао у одбрану српског језика, односно професора, Миодраг Тодоровић данас старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, док његов колега Веселин Матовић уређује часопис „Слово”, а његова супруга и даље је без посла.
Остале њихове колеге и даље обесправљене чекају правду, а то су: Радинко Крулановић, Миодраг Бели Ковачевић, Весна Тодоровић, Борис Јовановић, Владенка Ковачевић, Марија Лалатовић, Драгана Тодоровић, Радован Чолаковић, Иванка Антовић, Душан Килибарда, Небојша Ђилас, Драгомир Нинковић, Радосав Ђурковић, Ранко Зечевић, Милојко Пушица, Веселин Кандић, Радмила Радовић, Љубица Јововић, Лидија Мијушковић, Миланка Оташевић Ђурђевац…
Чекајући правду у међувремену су преминули – Станка Никчевић из Никшића и Херцегновљанин Вуко Велаш. (Подаци су из 2018. године). Преминуо је и професор Ћираковић.
Заувек хвала дичним, правичним и усправним професорима!
Ово ваља причати ђеци и људима када почну причати о школству и „СТАТУСУ“ просветних радника! Ти људи, те величине су имале статус и када су примали плату по пар дојч марака оних тешких деведесетих година!!
Увијек је духовно било над материјалним!! Као и што нам наш Крст часни мирно говори!! Вертикала (духовна раван) му је некако већа од хоризонтале (материјалне равни)…
Бошко Милов Црвеница
10. април 2025. године
