Временско просторна божанска соларна небеска синусоида – I део ДЕКОДИРАЊЕ – Алфа и Омега старог соларног календара, јесење и пролећне равнодневнице!!!

Поделите са пријатељима!

Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 12.10.2018

***Алфа и омега су просвећеност и знање***

Алфа и Омега старог соларног календара, јесење и пролећне равнодневнице!!!

У нашем претходном тексту “Годишњи соларни дијаграм Подунавља има нешто да нам каже”, математичким путем, тј. путем годишњих соларних дијаграма смо показали значење симбола положеног полумесеца са или без симбола сунца унутар истог. Сматрамо да смо доказали оно што већ дуго тврди наш стручњак Петко Видуша Николић, а то је да је наведени симбол представа тзв. соларне небеске сохе, односно сунчевог годишњег пута по небеском своду (за детаље позивамо вас да прочитате референтни текст као и радове Петка Видуше Николића на линку који се налази у датом тексту).

Укратко, у наведеном тексту показали смо како изгледа годишњи соларни дијаграм урађен за тачке посматрања на северним географским ширинама преко 40 степени (обрадили смо Ниш и Винчу у Србији и још пар тачака у Русији) и показали да је наведени симбол као и базично астрономско знање које стоји иза истог морало доћи на Блиски исток са неке северније географске ширине, тј. закључили смо који је био правац кретања тог древног народа који је поседоваo дато знање. У овом раду желимо да коришћењем још једне математичке представе кретања сунца на небеском своду, а виђено са земље, покушамо да притумачимо још неке, по нама чисте соларне симболе…

Небески престо сунца – годишња путања сунца – кућа сунца – годишњи соларни дијаграм

Кретање сунца по небеском своду гледано са земље изгледа као на два наредна графика:

Кратко објашњење кретања сунца током године коришћењем горе десно датих слика, би било следеће: Између истока и запада је правац небеског екватора (0º). Симбол Сунца на истоку је прољетни еквиноциј са првим даном прољећа, док је симбол Сунца на западу знак јесењег еквиноција на први дан јесени. Небески правац је север-југ. По том правцу Сунце се креће током шест месеци од југа и првог дана зиме (-23,5º) ка северу и шест месеци од севера и првог дана лета (+23,5º) ка југу ка дну.

Представљено путем годишњег соларног дијаграма (кружни дијаграм који представља путању сунца преко његове деклинације и азимута, за све детаље прочитати наш претходни текст под насловом “Годишњи соларни дијаграм Подунавља има нешто да нам каже”), за тачку на северној земљиној хемисфери, у нашем случају користимо за референтну тачку посматрања град Ниш, слика је следећа:

Ако даље то исто годишње кретање сунца по небеском своду, виђено са земље, представимо и у координатном систему где је на апсциси дато време преко редног броја дана у години, а на ординати угао деклинације сунца, добијамо следећу функцију, облика синусоиде:

Где се деклинација сунца одређеног дана у години рачуна по следећој формули:

За период године од 21. марта (пролећни еквиноциј) до 23. септембра (јесењи еквиноциј):

Деклинација = 23.5 Sin(0.973n), где је n редни број дана, бројано од 21. марта.

За период године од 23. септембра (јесењи еквиноциј) до 21 марта (пролећни еквиноциј):

Деклинација = 23.5 Sin(n-5), где је n редни број дана, бројано од 21. марта.

Да се подсетимо још једног дијаграма из наших претходних текстова. Кружног годишњег соларног калаендара који са својих осам специфичних датума изгледа овако ДАНАС:

Прочитајте наш текст: NASA, Microsoft и соларни кружни календар – КОЛО ДАР

За детаље прочитајте наша два текста под насловом: “NASA, Microsoft и соларни кружни календар – КОЛО ДАР”, I и II део.

Ајмо сада на основу ово мало математике да закључимо ако можемо нешто ново о симболима, односно соларној симболици…

Симбол летњег солстиција – дугодневнице

Користимо горе описани кружни соларни дијаграм. Цртамо соларни дијаграм за тачку посматрања узету на северној хемисфери у овом случају у нашем лепом граду Нишу. Како желимо да анализирамо летњи солстициј (дугодневницу), постављамо сунчев диск (означен црвеном бојом са белом тачком у средини) на линију летње равнодневнице и то на координату 21. јун у 12h, као на слици доле. Већ смо закључили шта произилази да је симбол летњег солстиција…водоравно положени „полумесец“, односно облик сунчевог пута по небеском своду, са сунцем у средини унутрашњег, најкраћег лука (лука летње дугодневнице), као на слици:

Врло важно па понављамо…Јасан је облик соларног небеског пута, који изгледа као положени млади месец, што је уносило заблуде код многих стручњака и научника последњин барем 150 година уназад. На основу тих заблуда чак су и неки делови нашег рода, наше крви, прихватали отуђење од своје матице, мешајући овај соларни симбол са лунарним, као и симбол сунца са симболом најчешће Венере….али о томе неки други пут, настављамо овде са нашим анализама и чистим смисаоним и логичким закључивањима. На основу овог дијаграма дакле симбол летњег солстиција, односно летње дугодневнице би био:

 

Идемо сада корак даље у односу на поменути претходни текст и користећи се на почетку текста описаном другом функцијом, представом кретања сунца по небеском своду у односу деклинација(време), синусоидом, односно летњом полу-синусоидом, погледати слику ниже:

… за симбол лета уопште, односно летње дугодневнице можемо са дијаграма скинути следећа два облика, летње полу-синусоиде:

СИМБОЛ ЛЕТА

Симбол зимског солстиција – краткодневнице

Исто је врло лако на дијаграму уочити и зимску краткодневницу, односно зимски солстициј, тако што на најнижем луку дијаграма, линији која дефинише дан зимске краткодневнице, поставимо сунце у координату 21. децембар у 12h, па добијамо следећу представу:

Што је симболично представљено следећим симболом:

Или користећи се синусоидом, истим графиком деклинација(време), само овај пут посматрајући зимску полу-синусоиду, добијамо следеће за симбол зиме:

…за симбол периода године у којем је сунце слабо, за симбол зиме, односно зимске краткодневнице можемо са дијаграма скинути следећа два облика, облика зимске полу-синусоиде:

Да ли нам ово знање сада може можда помоћи да дефинишемо симболе пролећне и летње равнодневнице. Пошто сада знамо симболе солстиција, ред је да нађемо и симболе еквиноција…

Ако смо се договорили да је лето   а зима  даље следи…

Како бисмо означили преласке из једног у други, тј. пролеће (прелазак зиме у лето) и јесен (прелазак лета у зиму), односно како бисмо означили пролећну и јесењу равнодневницу…

На графику ниже је приказана поново сунчева синусоида али са јасним цикличним понављањем из године у годину, ради лакшег дефинисања прелазака из летње у зимску и зимске у летњу полу-синусоиду.

Најлакше би било само да спојимо ова два недовршена троугла и добијемо ромб. Тада бисмо добили симбол еквиноција приказан на доњој слици (Петкo Видушa Николића).

  +  = 

https://www.newgrange.com/newgrange-k67.htm

Ајдемо још да се играмо…

Пролеће, пролећни еквиноциј (пролећна равнодневница)

Шта је пролеће него период преласка сунца из зимске у летњу полу-синусоиду. Па ајмо да градимо симбол пролећа, односно пролећне равнодневнице, дана када долази до преласка из зимске полу-синусоиде у летњу полу-синусоиду.

 

Имамо зиму и лето , али морамо некако назначити и смер промене. Па ајмо пошто смо још увек у зими, односно у пренесеном значењу зима је представљена кроз старо Сунце на самрти, зрео човек у дубокој старости, а тек улазимо у лето, које је тек у најави, Сунце лета је још увек дете, беба које се тек рађа, зиму да представимо већим симболом од лета, фигуративно речено, кроз описану персонификацију Сунце-човек. Након што смањимо симбол лета и оба симбола спојимо у један симбол, симбол пролећа, односно преласка зиме у лето, пролећног еквиноција, добијамо следеће:

И тако дођосмо до симбола преласка зиме у лето, односно прецизније до симбола пролећног еквиноција, равнодневнице:

Овај исти симбол, стилски уређенији представља једно слово грчког алфабета, односно старосрпске ћирилице: ОМЕГА

Ω, ω у грчком Алфабету

…или у старој ћириличној Азбуци, пре него што је избачено од стране Вука Стефановића Караџића:

Ѡ ѡ , односно са титлтом Ѽ ѽ

Јесен, јесењи еквиноциј (јесења равнодневница)

Поново исти поступак. Имамо зиму и лето , али морамо некако назначити и смер промене. Па ајмо пошто смо још увек у лету, односно у пренесеном значењу лето је представљено кроз старо Сунце на самрти, зрела дама лета у дубокој старости, а тек улазимо у зиму, које је тек у најави, Сунце зиме је још увек дете, беба које се тек рађа, лето да представимо већим симболом од зиме, фигуративно речено, кроз описану персонификацију Сунце-човек. Након што смањимо симбол зиме и оба симбола спојимо у један симбол, симбол јесени, односно преласка лета у зиму, јесењег еквиноција, добијамо следеће:

И тако дођосмо до симбола преласка лета у зиму, односно прецизније до симбола јесењег еквиноција, равнодневнице:

Овај исти симбол, стилски уређенији представља једно слово грчког алфабета, односно старосрпске и данашње српске ћирилице: СЛОВО А или АЛФА

Дођосмо до алфе и омеге старог соларног календара, јесење и пролећне равнодневнице!!!

Све овде идентификоване симболе можемо наћи и у старој српској Азбуци:

Стара српска Азбука пре Вука

Ајмо мало да се играмо сада декодирања, када знамо симболе и њихова значења…

На слици ниже је приказан крст на куполи православне цркве у Талину, Естонија. Шта ради исламски симбол полумесеца на једној хришћанској цркви, ово није једини пример. Нагађања су била разна од тога да је Иван Грозни, након освајања града Казана, увео овај симбол као симбол победе хришћанства над исламом. Други каже да је у прехришћанским временима „крст преко полумесеца“ симболизовао сунце и месец, а да је у хришћанској доби крст симбол Христа, а Месец је симбол Девице Марије. Е па нетачно!

Ајмо да увеличамо крст и искористимо знање које сада имамо о соларним симболима:

Или да протумачимо значењe „Распетog Орфејa у Анкари“. Мали камен хематита (вероватно амулет) постао је познат као „разапет Орфеј на сидру“, с обзиром на то име, јер се речи „ОРПХЕУС БАККИКОС“ појављују уз приказ сидра на Музеју Боде у Берлину , бивши музеј Kaiser-Friedrich у рано хришћанско-византијској колекцији и са пописом број 4939.

https://www.diadrastika.com/2017/06/estavromenos-orfeas-epi-agkyras.html

После новог сагледавања да ли можемо довести у питање тврдњу да је на овом амулету у дну дат симбол сидра…Да није ово симбол зиме “V”, односно зимског солстиција. И шта је оно на врху него симбол лета и летњег солстиција…Ако је зима доле, лето горе, идемо логиком соларног кружног календара, колодара и јасно је као дан да је десни крак крста пролећни а леви крак крста јесењи еквиноциј и да широм раширене руке симболишу управо то, равнодневнице јесени и пролећа…:)

Шта би по овоме био симбол Спартанаца:

Па симбол Спартанаца би био чист симбол лета, јаког сунца…:) …ратници сунца…Видећемо у наредним текстовима ко су још били ратници сунца. Пратите нас, следи неколико веома занимљивих текстова о просторно временском континуитету соларне божанске симболике и везе са древним народима од Балкана до Блиског истока…

Алфа и Омега светлости и просвећености

И сада, најзачајније тзв. Хи Ро симбол, Христов монограм, познати симбол Константина Великог…ајмо да анализирамо:

Ајмо само ради истраживања да претпоставимо да је на слици соларни симбол, практично симбол соларног кружног календара.

Исти симболи на рушевинама цркве подигнуте од стране Цара Јустинијана I

Qasr Ibn Wardan, Хама, Сирија, 6. век нове ере

Видимо шест кракова од којих вертикални указује на летњу дугодневницу (горњи са небеским сводом означени) и зимску краткодневницу (доњи крај вертикалног крака). Видимо два дијагонална крака која указују на додатна четири карактеристична датума описана у нашим претходним текстовима (Ђурђевдан, Преображење, Митровдан, Сретење) и фали нам хоризонтални крак, који би требало да обележава пролећну (десни крај) и јесењу (леви крај) равнодневницу. Фали хоризонтални крак, али ту су симболи истих ;)…

Прочитајте наш текст: NASA, Microsoft и соларни кружни календар – КОЛО ДАР

…. Лево видимо симбол јесени-јесењег еквиноција, преласка лета у зиму , а десно симбол пролећа, тј. пролећног еквиноција – преласка зиме у лето …и то управо на местима колодара где их и очекујемо 🙂 …

Дођосмо до алфе и омеге просвећености!!!

Изворно Православље у себи, поред обичаја очуваних код српског народа, носи целокупну соларну симболику старе прехришћанске вере нашег рода, као и психоетничку константу нашег кода, која нас чини оним што јесмо. Ми очигледно од Бога имамо дату могућност да исту читамо и разумемо 🙂

Као што на почетку рекосмо, алфа и омега су просвећеност и знање, никако догма!

У другом делу овог текста настављамо да анализирамо, да декодирамо….пратите нас…

 

Паметарница