Игра престола на балкански начин – Балкан инжењеринг

Поделите са пријатељима!

Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 05.09.2018

Прелиставајући тзв. илирски грбовник из Модене и Фојнички грбовник нисмо могли да се отмемо утиску већ виђеног. Као да смо све што нас историја и учи и не учи, све што знамо и/или предосећамо, већ негде видели, већ негде чули, негде прочитали…Као да је све то већ обрађено и кроз савршен сценариo сервирано, а сви ми колико нас има на Балкану, играмо своју улогу статиста, наново и наново… Добродошли у серијал “Игре престола” на балкански начин. Нажалост у нашем случају није у питању епска фантастика, већ тужна реалност…

Мало о грбовницима

Моденски грбовник (око 1700)

Моденски грбовник део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (Giuzepe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/stemmihtml/serbia·srbija.html

Фојнички грбовник

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, илити Илиричкога и Серпскога владаниа, заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу, на славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/

Оба грбовника, нарочито фојнички, су тема око које се многи стручњаци, данас различитих нација на Балкану, често сукобљавају и немају исто мишљење. Некима не одговара сама старост грбовника, који, уколико је веродостојан, доказује да је 1340.год. коришћено илирско име и да су Илири и јужни Слoвени, односно Срби једно те исто. Некима смета илирско владање, некима босанско, а некима српско владање. Некима што Србе и Босанце поставља одвојено, а некима као Хрватима што их ставља под владавину српских Немањића, те грбове и покрајине Далмације, Славоније одвојено од Хрватске, али и Бошњацима смета српско Немањичко владање, те Македонцима и Бугарима шта су се ето и они ту нашли у склопу јужнославенског илити илирског, српског царства. Албанцима што је ту Кастриотић наш српски племић и што смо ми Илири…. а некима уопштено смета то заједничко, што је грб сложен од грбова 9 области у којима од вајкада овитава наш род: Далмације, Србије, Рашке, Босне, Хрватске, Славоније, Приморја, Бугарске и Македоније и две владарске куће, Немањића и Котроманића…

Ми ћемо ове размирице и неслагања оставити по страни, наш став по питању веродостојности и порекла грбова приказаним у овим грбовницима изнети, али идеја текста је нешто друго, нешто важније, нешто тужније… о том потом…

Divide et impera!

У наставку текста користићемо грбове из моденског грбовника, мада нисмо приметили никакву разлику са фојничким грбовником. На слици 1 су приказани грбови српских феудалних породица из средњег века, који су данас искоришћени за националне симболе четири државе, с лева у десно: први грб Босна и Херцеговина, други грб Црна Гора, трећи грб Албанија (четврти грб такође се повезује са данашњом Албанијом), пети и седми грб национални симболи Србије…Шта нам ово говори…један народ, један једном велики род је разбијен у много малих нација, зашто….као што поднаслов рече: Divide et impera!!!

Слика 1 – Грбови седам српских племићких породица из средњег века

Вратимо се сада нашем наслову текста, где спомињемо једну компанију “Балкан инжењеринг”…Шалимо се наравно, није реч о компанији већ о појави коју желимо да уочимо и објаснимо. Наиме, оно што јасно упада у очи је исти стил, геометрија и симболика коришћена на грбовима код свих поменутих 139 грбова племићких породица и владарских кућа нашег рода, српског рода, како га у грбовницима називају илирског рода…Уколико посетите веб сајт са моденским грбовником приметићете да су грбови осталих западних и источних народа упадљиво другачији обликом и стилом.

Национални инжењеринг у припреми

У тексту се до овог тренутка нисмо уопште бавили веродостојношћу поменутих грбова, њиховим пореклом и евентуалном мотиву њиховог стварања у периоду од 14. до 17. века, како литература наводи. Битно је напоменути да су сви ови грбовници откривени негде око 16. или 17. века. Како у званичној историографији практично нема одговора на ова питања, барем не одговора вредног пажње, можемо извести следећи закључак: 1. Или је моденски грбовник, који је иначе израђен током касног средњег века, када више није било, барем међу живима, сведока и када је већи део Србадије већ био под империјалном окупацијом, израђен са одговарајућом задњом намером помињући баш све регије које ће касније одговарати формираним квази нацијама у оквиру обе обновљене Илирије или ти Југославије, а данашњим инжењеринг – топонимским нацијама, користећи мање више веродостојне грбове самих племићких породица или 2. Дате географске области означавају управо то и ништа више, географске територије на којима поједини владари истог рода владају…Зашто кажемо владари истог рода…Уколико се упореде: стил, геометрија и најважније симболика грбова различитих нација присутних у Европи у датом тренутку, приметићемо потпуну уједначеност код свих грбова са простора, како моденски грбовник наводи: Далмације, Хрватске, Босне, Славоније, Рашке, Македоније, Бугарске и Србије…Шта нам то даље говори…У питању су просте територије којима су владали средњевековни феудалци истог порекла, рода, језика, веровања, културе…иначе би се, познајући људску природу, још тада потрудили да им се грбови драстично разликују.

Користимо термине у духу датог времена, које не познаје нације које данас имамо већ само род, који је сложићемо се један…подељен у феудалне жупаније, баније, области, али ипак један РОД… Како ћемо у каснијим текстовима видети СУНЦА РОД.

Наведени грбови носе симболе географских области којима дати племићи владају. У моденском грбовнику помињу се области Рашке, Србије, Македоније, Босне (грб Босне кореспондира са грбом Илирије), Хрватске, Далмације, Бугарске, Славоније…Наравно јако је битно схватити да овде није реч о данашњим територијама држава са истим именом, већ о чистим географским одредницама које скоро у свим случајевима уопште територијално, физички не одговарају данашњим истим појмовима…

Симболе Далмације, Приморја и континенталне Хрватске носи одређен број грбова наравно…У то време грбова истог рода, српског рода. Шта је урађено у каснијим вековима на физичком и духовном расрбљавању тог простора то је друга и много дужа, тежа и тужнија тема!

Слика 2 – Nemagnich, Stephan, Regis Stephani Urosii Nemagnich

Рађање нација и стварање балканског једанаестоугла (геометријски лик са 11 углова)

Такође, у датим грбовницима упадљив је јако мали број угарских, грчких, румунских, бугарских грбова. То говори само о примату који је наш велики народ имао у читавом региону па и у Европи у тадашње време, као и о младости, других наведених нација…Албанију да не спомињемо… Наравно, не постоји ни један грб везан за Албанце или Албанију у ова два грбовника. Рећи ћете наравно да не постоји, па албанска држава настаје тек 1912. године. Баш тако, албанска држава настаје тек 1912. године и преузима за свој национални симбол грб српког владара Ђурађа Кастриоте (у моденском грбовику чак стоји Кастриотића). Не само да се преузима симболика, већ се преузима и сам владар, чисто српског порекла, Ђурађ Кастриотић. Такође, модерна млада албанска нација преузима, расрбљавањем, тј. албанизацијом и још неке познате српске племићке породице из средњег века, Дукаџиновиће на пример, слика следи…

Слика 3 – Грбови средњевековних племићких породица Дукаџиновић и Кастриотић (Кастриот)

Да у питању је данас позната „албанска“ породица Дукађини. Извор је Грбовник из Модене, тако да нема речи о било чијој пропаганди. Грб је потпуно стилски једнак свим осталим српским племићким грбовима. Као што смо већ напоменули у моденском грбовнику смо пронашли 139 стилски потпуно једнаких грбова, што нам потврђује исто порекло и исти изворни народ који стоја иза племства…Да поновимо, грбови осталих средњевековних народа су значајно другачији и симболиком и геометријом односно стилом…

Све горе наведено по нама је само доказ да је на свим наведеним просторима живео један народ, један род са једном културом, истим обичајима и веровањима из којих проистиче иста хералдичка симболика…

Захваљујући тој чињеници, својој величини и снази, вековима тај род представља огромну препреку многима, па је тако на крају и разбијен и сатеран у ћошкове Балкана, фигуративно речено, свако у свој ћошак…Ми смо успели да избројимо једанаест ћошкова, што нас наводи на закључак да је Хелм, илити балканско полуострво у ствари инжењерингом претворен у један једанаестоугао…

Род нам се једним добро осмишљеним пројектом, на којем би и најбољи инжењери позавидели, расуо у низ нових нација – инжењеринг нација, топонимских нација у том математичком једанаестоуглу. Очигледно, једном јединствен и велики народ Хелма, односно Балкана, исте културе, језика и вере, исте симболике, настале у нашој заједничкој славној историји.

Да ли је сад јасно шта стоји иза појма Балкан инжењеринг.

Барем нема змајева и “мртви не долазе“

Данас, када је једном хомогена етничка група, култура и род раздвојен, после најмање пола миленијума (а вероватно и читава два миленијума) империјалистичких, религијских и политички мотивисаних активности на истом, можемо само да престанемо да будемо статисти у овом филму и ако ништа друго барем схватимо шта нам се десило и отворимо своје очи, … како не би наставило да нам се и даље дешава.

Па да завршимо како смо и почели. Можда је као иснпирацију за своја дела епске фантастике “Игра престола”, Џорџ Р.Р. Мартин управо пронашао на овом нашем Хелму, тј. Балкану, једино што нас теши јесте да у нашем случају барем нема змајева и да “мртви не долазе”…

Надамo се искрено да не грешимo…

Паметарница

Референце:

Allgemeine Encyclopidie der Wissenschaften un Kunste, in alphabetischer Folge von genamten Schriftstellern, Gesehichte der Byzantiner und des Osmanischen Reiches.

Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Enciklopedia Genealogica Del Mediterraneo, Geschichte der Bulgarien, The heroes of defeat, Denksehriften