Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 12.02.2019
Истински свети ореол
Сунце, извор живота на планети земљи. Може ли ова констатација да буде краћа, а тачнија. Чини се да не може никако. Данашња наука све више открива нешто што су наши древни преци одлично познавали. Колико је Сунце битно за планету земљу и живот на планети земљи није уопште упитно, али скорашња научна открића, посебно она након лансирања тзв. “Magnetospheric Multiscale (MMS) Mission”, 12. марта 2015. године, бацају једно сасвим ново светло на улогу Сунца у животу наше планете, на улогу Сунца у животу свакога од нас. Наиме, научници НАСА-а су покренули четири посматрачка сателита у свемиру који ће им омогућити да посматрају и одгонетну огромну мистерију – један од најосновнијих и мистериозних процеса космоса, магнетско поновно повезивање, односно магнетну реконекцију у земљиној магнетосфери. Процес који по првим резултатима мерења и посматрања представља вид интерпланетарне везе, односно начин за континуирану конекцију сунца и планете земље, али и осталих планета у сунчевом систему, као и пренос материје и енергије са Сунца, путем линија електромагнетног поља Сунца и земље.
Ајмо полако у објашњења читавог феномена, а како бисмо исто учинили прво морамо схватити геомагнетно поље земље и сунца, као и како се исти испољавају. Намерно не улазимо у врло клизав терен који би се бавио извором истих, барем не за сада.
Геомагнетно поље земље
Како описујемо геомагнетно поље земље
Вектор магнетног поља описан је наравно својим интензитетом и правцем, односно смером, погледати слику горе. Два угла, деклинација (D) и инклинација (I) најчешћи су вид представљања вектора јачине поља, поред наравно вредности модула, односно интензитета поља. Такође можемо користити и представу путем координантног система и ортогоналних компоненти поља у смеру географског севера (X), географског истокаt (Y) и у смеру ка центру планете (Z).
(GFZ Potsdam)
X и Y компоненте су паралелне површини земље и усмерене су ка географском северном полу и географском истоку, респективно. Вектор F наравно описан је својим модулом, односно интензитетом и својим правцем-смером. Вектор H представља хоризонталну компоненту паралелну површини земље и усмерену ка магнетном северном полу. Вертикална компонента (Z) усмерена је ка земљи и нормална је на вектор H. Угао инклинације (I) представља угао између вектора H и F, угао који линије магнетног поља чине са површином земље. Угао деклинације (D) представља угао између вектора усмереног ка северноом магнетном полу (H) и вектора усмереном ка северном географском полу (X).
Дефиниција деклинације, инклинације и магнетног екватора
Углови деклинације и инклинације описују орјентацију геомагнетног поља. Деклинација прeдставља угао између линија магнетног поља и северног географског пола. Инклинација представља угао под којим линије магнетног поља продиру у површину земље. Инклинација је у принципу позитивна на северној а негативна на јушној хемисфери. Магнетни екватор представља линију на којој је инклинација једнака 0. Линије магнетног поља су у тим тачкама паралелне са површином земље. На магнетним половима инклинација износи 90 степени, односно линије магнетног поља продиру у земљу под углом од 90 степени, погледати слику горе. Слика испод текста приказује глоалну дистрибуцију деклинације за 2015. годину, према тзв. IGRF моделу.
Прецесија земљине осе (прецесија еквиноција)
Земљина оса ротира по конусу (прецесија) баш као што то чини чигра. Период прецесије износи 25,920 година. Стога, северни небески пол није усмерен увек према истом сазвежђу. По званичном схватању науке прецесију изазива гравитацони притисак Сунца и Месеца на планету земљу.
Земљина оса ротира по конусу (прецесија) баш као што то чини чигра. Период прецесије износи 25,920 година. Стога, северни небески пол није усмерен увек према истом сазвежђу. По ваничном схватању науке прецесију изазива гравитацони притисак Сунца и Месеца на планету земљу.
Нулта ексцентричност, Земља орбитира по идеалном кругу (Image from NASA).
Полу ексцентричност значи да Земља орбитрира по елипси и Снце није у центру већ у жижи елипсе (Image from NASA).
Нагиб осе ротације Земље – укошеност еклиптике
Нагиб осе ротације земље у односу на Земљину орбиту око Сунца узрокује годишња доба. Нагиб од осе се мења од 22.1 ° до 24.5 ° током периода од 41.000 година. Тренутни нагиб је 23,5 ° и полако се смањује. Када је нагиб већи, годишња доба су екстремнија, са оштријим зимским и летњим временом. Када је нагиб мањи, годишња доба су блажа и мање различита.
Mагнетно поље сунца у међупланетарном простору
ММФ, односно Међупланетарно магнетно поље у соларном систему је практично само другачији назив за Сунчево магнетно поље. Магнетно поље Сунца је врло јако и као такво се простире даље од магнетног поља било које планете и обухвата све планете соларног система.
Магнетно поље Сунца својим силницама, односно линијама магнетног поља носи тзв. соларни ветар, са својим честицама, које се констатно генеришу и лансирају са површине Сунца у поменути међуплантарни простор. Сунчев ветар и магнетно поље су уврнути у својеврсну спиралу ротацијом Сунца.
На крају, соларни ветар и ММФ наилазе на међузвездани простор. Граница између простора којим доминира Сунце (или хелиосфера) и међузвездани простор назива се хелиопаузом.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Sun%C4%8Devo_magnetno_polje
https://www.space.com/22393-sun-magnetic-field-explained-infographic.html
https://www.nasa.gov/feature/goddard/2016/understanding-the-magnetic-sun
Корисни линкови:
The Sun’s Magnetic Field – New and Improved Model?
Magnetometer on Ulysses Tracks IMF!
How We Detect Magnetic Fields with Spacecraft
http://www.spaceweather.com/glossary/imf.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Solar_wind
посматрање сунца: https://sdo.gsfc.nasa.gov/
посматрање свега: https://www.spaceweatherlive.com/ http://www.aurora-service.eu/aurora-school/all-about-the-kp-index/
Хелиосферични струјни омотач је резултат утицаја ротирајућег магнетног поља Сунца на плазму у међупланетарном медију.https://en.wikipedia.org/wiki/Interplanetary_medium#/media/File:Heliospheric-current-sheet.gif
Преглед
соларно-земаљског система. Соларни ветар који потиче од сунца и који превладава
у хелиосфери има спиралну структуру услед ротације Сунца. Земљино магнетно поље
деформише соларни ветар, формирајући магнетосферу. Горња атмосфера слабо
јонизована сунчевим зрачењем формира јоносферу. Одговарајући
магнетосферно-јоносферни систем реагује на промену соларног ветра.
http://aer.nict.go.jp/en/people/spe_nakamizo.html
Древни симбол „Коловрат“ као дводимензионална, симболичка презентација Сунца, његовог торзионог поља, вечног осциловања, таласа
Одгледајте видео...
Симбол Сунца и његовог вечно-осцилујућег таласа, поља можемо пронаћи кроз миленијуме, на свим просторима где је наш древни род обитавао…
Магнетна реконекција као појава
Један пријатељ којег необично много ценим, једном приликом је уопште не циљајући неке велике научне истине рекао: “Ето испада да када год се два магнетна поља сусретну настаје Крст”…
На наредној слици је 3д изглед магнетног поља једног стандардног магнета, облика дугмета, ваљка, штапа, са својим јужним и северним магнетним полом. Линије магнетног поља чине тзв. вортекс, односно торус около самог магнета (облик крофне са шупљином у средини :).
Уколико у причу убацимо још један магнет са своја додатна два пола добијамо тзв. четворополни вортекс, као на наредној слици. Иначе за ову сврху користимо фотографије са веб портала ferrocell.us
published by APS (American Physical Society)
for their 2012 calendar. 100mm edge lit
RGBY cell by M. Snyder
Посебно ова трдња до изражаја долази када је реч о електромагнетним пољима у плазми.
Ајмо да видимо шта каже наука, шта се дешава када се сретну два електроманетна поља у плазми. Наиме, магнетна реконекција је физички процес који се одвија у високо проводним плазмама у којима је магнетска топологија преуређена и магнетска енергија се претвара у кинетичку енергију, топлотну енергију и убрзање честица. Како се магнетна поља сваке плазме приближавају једно другом, целокупни образац силница магнетског поља се мења и све се реконектира у нову магнетску конфигурацију отпуштајући велику количину енергије. Према теорији магнетне хидродинамике (МХД), реконекција се дешава пошто се електрични отпор плазме у близини граничног слоја супротставља струјама неопходним за одржавање промене магнетног поља. Потреба за таквом струјом може се видети из једне од Максвелових једначина, што овом приликом наравно нећемо демонстрирати.
На левој слици је шематски приказана магнетна реконекција до које долази када се два магнетна поља сусретну у плазма средини (с магнетним пољима обојеним црвено и плаво) . Када се поља приближе једно другом долази до тзв. реконектовања, уз промену силница сопственог магнетног поља. Ова појава је узрок ауроре, или поларног светла – енергија из соларног ветра се ослобађа кад се ове честице сударе с плазмом унутар Земљиног магнетског поља, у одређеном склопу околности. На десној слици је приказан медаљон са “Aegishjalmur Helm of Awe (ægishjálmr)”, пронађен у Естонији, Датиран на: 10. – 11. век нове ере.
Etsy артефакти уз Естоније и Бугарске
https://en.wikipedia.org/wiki/Magnetic_reconnection
https://phys.org/news/2018-11-scientists-first-ever-views-elusive-energy.html
https://phys.org/news/2018-05-reveals-energy-dissipates-earth-magnetic.html
https://phys.org/news/2018-09-longer-dark-scientists-uncover-source.html
https://phys.org/news/2018-12-macroscopic-phenomena-microscopic-physics.html
https://phys.org/tags/magnetic+reconnection/ https://phys.org/news/2015-06-mastering-magnetic-reconnection.html
Магнетна реконекција – процес којим сунце напаја земљу, као мајка одојче преко пупчане врпце
У наставку ћемо пробати да опишемо процес како га ми схватамо, а користећи више извора наведених као коришћена литература.
Наиме, како би дошло до преноса енергије са сунца на планету земљу, по аутору овог текста постоје четири, назваћемо их тачке преноса, на којима долази до појаве магнетне реконекције:
Прва магнетна реконекција: дешава се на самоме Сунцу, односно у сунчевој атмосфери, и на тај начин долази до лансирања плазме у интерпланетарни простор…Плазма, односно наелектрисане честице крећу се линијама магнетног поља сунца према земљи у облику који називамо соларни ветар…погледати анимацију НАСА. Магнетна реконекција се јавља током појаве сунчевих бакљи, избацивања короналних маса и многих других догађаја у соларној атмосфери. Опсервациони докази за сунчеве бакље обухватају опажања прилива / одлива, петљи које се спуштају, и промене у магнетској топологији. У прошлости су посматрања соларне атмосфере вршена помоћу даљинског снимања; сходно томе, магнетна поља су изведена или екстраполирана, а не директно посматрана. Међутим, прва директна опажања соларног магнетног поновног повезивања прикупљена су 2012 (и објављена 2013. године) помоћу високог резолуције High Resolution Coronal Imager
Према нашем физичару Горану Митићу, који је недавно извео једну револуционарну теорију тзв. Нове физике, у питању је антигравитација, што доказује вишом температуром у корони сунца у односу на језгро сунца…Према НАСА у питању су линије магнетног поља, а на слици се види плазма у корони која тече по линијама магнетног поља…где долази, опет према скромном мишењу аутора овог текста, до прве магнетне реконекције (https://www.youtube.com/watch?v=rb3oMCAgVK0)
Сунчева
бакља – снимљена од стране NASA SDO 12. јула 2012. године, изазвана феноменом магнетне реконекције.
Credits: NASA/SDOhttps://www.nasa.gov/content/goddard/mms-studying-magnetic-reconnection-near-earth
Сунчеве ерупције изазване магнетном реконекцијом на сунцу могу довести до појаве избацивања из сунчеве атмосфере огромних количина сунчевог материјала под називома ејекција короналне масе. На слици је приказана таква појава снимљена од стране ESA/NASA соларне и хелиосферичне обзерваторије, која је даље наставила свој пут према планети Земљи у јулу 2012. године. Credits: ESA&NASA/SOHO
Поглед одозго на сунце. Модел назван Енлил модел приказује избацивање короналне масе која је путовала ка Земљи 12-15 јула 2012. године Credits: NASA/Goddard/CCMC/Bridgman
https://svs.gsfc.nasa.gov/cgi-bin/details.cgi?aid=4188
Друга магнетна реконекција: у магнетосфери, на страни земље окренутој ка сунцу, односно на страни магнетосфере која се сучељава са пристиглим соларним ветром, долази до нове магнетне реконекције, где се сучељавају линије магнетног поља сунца, носећи соларни ветар, и магнетног поља земље. Услед магнетне реконекције долази до прекида линија магнетног поља земље на чеоној страни ка сунцу и исте линије постају део тзв. репа магнетосфере, погледати видео и слике, са собом носећи огромну енергију наелектрисаних честица соларног ветра (ослобођеног са сунца).
Трећа магнетна реконекција: на репу магнетосфере долази до нове магнетне реконекције при којој се део наелектрисани честица лансира даље у космос а део преко полова враћа на земљу…проверити специфичност северног пола и магнетног крста…погледати НАСА слике…
Четврта магнетна реконекција: не спомиње се у НАСА видеу али услед специфичног изгледа линија магнетног поља на северном полу, тј. форме магнетног крста која је једнака форми магнетне реконекције долазимо до закључка да се на половима, дешава додатна магнетна реконекција која даље наелектрисане честице спроводи путем линија магнетног поља по планети земљи…овде сада улазимо у теорију Милана Т Стеванчевића и хелиоцентричну метеорологију.
Магнетски догађаји реконекције који се јављају у Земљиној магнетосфери су посматрани од стране летелица као што су Кластер II и Magnetospheric Multiscale Mission. Кластер II мисија је мисија са четири свемирске летелице, распоређене у тетраедрон у циљу раздвајања просторне и временске промене док цео сет лети кроз простор. Он је приметио бројне догађаје поновног повезивања у којима се магнетно поље Земље поново повезује са Сунчевим (тј. Међупланетарним магнетним пољем). То укључује „обрнуто поновно повезивање“ које изазива конвекцију сунчевог зрачења у Земљиној јоносфери у близини поларних врхова; ‘daiide reconnection’, који омогућава пренос честица и енергије у Земљину близину и ‘поновно повезивање репа’, који узрокује ауроралне супсторме убризгавањем честица дубоко у магнетосферу и ослобађањем енергије похрањене у Земљином магнетном репу. Већ помињана Мисија Magnetospheric Multiscale, покренута 13. марта 2015. године, побољшала је просторну и временску резолуцију резултата Кластера II тако што је имала чвршћу констелацију летилица. То је довело до бољег разумевања понашања електричних струја у области електронске дифузије.
26. фебруара 2008, сонде ТХЕМИС су биле у могућности да одреде догађај за покретање магнетосферских супстрата. Две од пет сонди, које су поставиле отприлике једну трећину растојања до Месеца, мериле су догађаје који сугеришу догађај магнетне реконекције 96 секунди пре Аурорал интензивирања. Др. Вассилис Ангелопоулос са Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу, који је главни истраживач за мисију ТХЕМИС, тврдио је: „Наши подаци јасно показују и први пут да је магнетна реконекција окидач.“
Три осцилације које спомиње Милан Т. Стеванчевић у својој књизи ““Тајне сунчевог ветра”” могу бити и три удара услед три магнетне реконекције 2-4, прва се дешава на сунцу а три у близини, односно на самој земљи, које се претпостављамо морају осетити на нашој планети као поремећај сопственог електромагнетног фона. Три пута бог помаже!
Концепцијска сличност Теслиног калема и “Калема” планете земље
Најбоље:
https://www.youtube.com/watch?v=UHIAUCbn52c
https://www.nasa.gov/content/goddard/science-of-magnetic-reconnection
https://www.youtube.com/watch?v=e6fe6yiUTRY
Да ли претходна слика подсећа на побуђени Теслин калем на следећој слици:
Питање је само шта побуђује земљин електромагнет, односно земљин калем 🙂 …Мислим да је врло јасно где је једини прави извор енергије у близини, а овде смо покушали да објаснимо којим физичким феноменом се енергија са Сунца преноси на планету земљу и својеврсно је напаја, побуђује, баш као што примар теслиног трафоа побуђује његов секундар. Такође је очигледно да у случају појаве короне, тј. ауроре на половима, долази до енергетског презасићења, када земљино поље осим скаларних ствара и класично херцијанско ЕМП, које ми региструјемо као појаву поларне светлости у видном спектру.
Померање манетног пола земље и утицај на формацију магнетне деклинације у периоду 2019.-2020. године
На горњој слици приказано је кретање севeрног магнетног пола земље од 1900. До 2020. године.
Мапа магнетне деклинације
у нивоу мора за 2010. годину, преузето са WMM2010
Анимација и све слике испод овог текста приказују кретање северног магнетног пола у 10-годишњим интервалима од 1970. до 2020. године. Црвене и плаве линије указују на „деклинацију“ у зависности од тачке посматрања; на зеленој линији, компас би указао на прави север.
Посебно је интересантна година 2019. односно 2020. када ће доћи до потпуног формирања овог својеврсног електромагнетног крста, формираног линијама деклинације на северном полу, односно на северној полулопти. Шта то тачно значи и шта то доноси планети земљи настављамо да истражујемо, а позивамо и вас на истражиање…У наставку текста представићемо претпоставку аутора, базирану на још неколико интересантних чињеница које коинцидирају тренутно међусобно.
Планета нам се тренутно обраћа, да ли је
чујемо… то је питање
Да ли постоји веза између дешавања описаних у нашем тексту из Прилога овог рада, као и кретања северног магнентог пола, односно формирања специфичне форме линија магнетне деклинације у облику крста (који неминовно подсећа на часни крст са оцилима) виђене симулацијама већ ове године, као и отварања северне магнетне капије већем приливу енергије са сунца путем магнетне реконекције.
Шуманове осцилације управо описују активност између површине земље и јоносфере и узроковане су атмосферским пражњењима, које опет по неким теоријама изазива тзв. соларни ветар енергијом (плазмом, односно наелектрисаним честицама) које нам путем линија магнетног поља стиже са сунца…Тренутно се дешава врло специфична промена позиције северног магнетног пола земље у форму која ће омогућити већи продор плазме на тзв. северној магнетној капији….мислим да сведочимо управо првим последицама исте…
Сунчево електромагнетно поље, посматрано путем тзв. сунчевих пега прати фреквенца понављања у трајању од 11 година, колико је потребно да се један циклус заврши и дође до промене магнетних полова на сунцу. До замене магнетних полова долази на крају тог једанаестогодишњег соларног циклуса.
Према, једној од у науци још увек неприхваћених теорија, Сунце је као звезда створило све планете у свом соларном систему, па тако и планету земљу. Планете су позициониране у нодовима стојећег таласа које емитује сунце, у којима их напаја енергијом…(резонантна позиција која дефинише оно што ми називамо видљивом материјом – ма тер, одакле потиче да је земља наша матер, односно мајка.
Соларни Часни крст планете земље
Преузето из књиге “Тајне сунчевог ветра” Милана Т. Стеванчевића
Стеванчевић у својој књизи “Тајне сунчевог ветра” греши у једној ствари. Наиме горњу слику дефинише као линије магнетног поља, што на слици није приказано. Наиме, на слици су приказане линије магнетне деклинације на северном полу, а у тексту смо објаснили шта магнетна деклинација као појам описује. Оно где Стеванчевћ не греши јесте облик које наведене линије формирају, а то јесте облик који подсећа на Часни крст. Ми идемо и корак даље и представљамо у наставку текста низ древних архео артефаката на којима се налази управо ова соларна симболика.
Највећа количина енергије са Сунца стиже планети Земљи, тј. северној полулопти планете земље током летњих месеци северне географске ширине, јун-јул август. Наравно, са врхунцем током дана летње дугодневнице када су углови магнетног поља у најподеснијем положају за пријем највећих количина пренете енергије (овде изнесено мишљење је само претпоставка аутора коју је неопходно и доказати).
Утицај на људе, фауну и флору
Људска бића и већи део фауне је активан искључиво дању а ноћу се склања у склоништа и спава по могућности увек орјентисан у смеру линија магнетног поља земље, и то са главом усмереном ка југу а ногама ка северу. Шта нам то говори. Магнетно поље земље нама, односно већини фауне не прија. Сунце својим магнетним пољем успева да потре магненто поље земље које је додатно и услед “нагнутог” положаја осе ротације доста мање на половини окренутој сунцу, погледати слике горе и доле у тексту…С друге стране магнетно поље земље је таман довољно да нас заштити од оног штетног дела спектра зрачења које нам стиже са сунца. Живимо у једном врло прецизном, готово инжењерски прорачунатом, балансу сунчевог и земљиног електромагнетог поља и као ентитети интерреагујемо са истим. Свако живо биће је мали генератор и електрични систем за себе, са својим малим електромегнетним пољем и суптилним садејствима са другим бићима и окружењем. Не морамо бити велики научници како бисмо то увидели. Наш целокупан нервни систем је један велики и сложен телекомуникацони систем са суптилним струјама и пољима, од чисто електричних до електромагнетних појава, само испољених на микро нивоу.
Земљино магнетно поље је у правцу север-југ и оно ретардира проток крви кроз капиларне крвне судове и утиче на функционисање можданих ћелија. Док човек спава с главом окренутом према северу, магнетско поље тела и земље није у хармонији и то доводи до поремећаја циркулације крви, што доводи до менталних немира и поремећеног спавања. Када поставимо главу у јужном правцу, постоји узајамна привлачност и будимо се свежи и одморни. Корисно је спавати тако да глава буде постављена ка истоку или ка југу.
Обратите пажњу на који начин се бебе и мала деца позиционирају током ноћи у својим кревецима. Колико вам се пута десило да дете спава код вас у брачном кревету и пробудите се током ноћи и затекнете га како лежи попреко кревета, или му је глава чак код ваших ногу. Деца за разлику од одраслих још увек имају очувана у својој подсвести, у оној тзв. заједничкој , свести, знање о правилном постављању тела током спавања, назовимо то исконским, древним инстинктом још увек присутним код наших најмлађих у раном детињству, који их непогрешиво поставља у смеру север-југ, са положајем главе на југу. Исто можете приметити код паса, мачака, свих животиња, које као људи спавају лежећи.
Да ли смо се икада запитали зашто је наша телесна температура дефинисана у тако уском опсегу, па и при најмањој промени исте ми се не осећамо нимало добро…Веза температуре, притиска и простора са електромегнетним пољем и узрочнопоследичне везе полако постају нова призната грана метеорологије, да ли можемо нешто слично очекивати и у медицини ускоро…Колики је и какав утицај нових електромагнетних поља којима су наша тела и наш дух подвргнути свакодневно са свим новим технологијама које користимо, или које се користе, а ми их нисмо ни свесни…
Древна симболика на археоартефактима
Aegishjalmur Helm of Awe (ægishjálmr), Естонија
Date: 10th – 11th century AD
Сребрна фибула, VI-VII век наше ере, пронађена на остацима Јустинијана Приме (Царичин град), града који је постојао од 535. до 615. године, у близини Лесковца, југоисточна Србија. Збирка Народног музеја Србије у Београду.
Фибула типа Арчар-Хистриа и минђуше, 5.-6. век наше ере, ископано у гробу 55 на некрополи III у древном Сингидунуму, данашњем Београду, главном граду Србије. Фибула је направљена од позлаћеног сребра са уметнутом црвеном стакленом пастом, а наушнице су направљене од злата. Збирка Музеја града Београда.
