Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 25.12.2018
У последњих неколико дана десило се пар планетарно значајних догађаја које слободно можемо сврстати у класу катаклизмичких догађаја. Наиме кренимо редом…
Догађај 1: Пре неколико дана (пошто нема података о тачном датуму) у Хабаровском крају Русије наводно је дошло до удара „великог метеорита“, који је закачио врх вулкана и срушио се у корито реке. Све је откривено и снимљено током викенда 22.-23.12.2018. године.
Видео снимак објављен у недељу 23.12.2018, снимљен је, како се извештава, у удаљеном подручју у близини реке Буреиа у регији Хабаровски на руском Далеком истоку. Оно што је јасно са снимка јесте да је начињена велика штета на једном већем простору, а како се у медијима тврди, све се дешава у близини узвишења вулканског порекла.
„Судећи по свему, „метеорит“ је био огроман, ако је могао да прекрије корито реке слојем високим 40 метара. У Бурејској хидроелектрани неколико дана се бележи смањени доток воде у вештачко језеро, а стручњаци нису могли да утврде узрок тога. Према доступним подацима, корито реке Буреје затрпано је на месту удаљеном око 70 километара од најближег насеља Чекунда. О томе је обавештен министар за ванредне ситуације Русије.“ изјава је једног од локаних званичика, како преноси рт.
Догађај 2: У суботу 22.12.2018 у 21:30, након ерупције вулкана Анак Кракатау долази до појаве катастрофалног Цунамија, по локалном времену (14:30 GMT), који је погодио индонежанска острва Јаву и Суматру и однео више од 160 људских живота.
Догађај 3: У ноћи недеља 23. на понедељак 24. у близини вулкана Етна регистровано је 130 подрхтавања тла, од којих је најјаче било четири степена по Рихтеру. Након неколико дана праћених појачаних активности један од најактивнијих вулкана на свету Етна поново је прорадио и почео избацивати ужарену лаву и пепео. Са више од 3.320 метара надморске висине Етна је највиши вулкан и највиша планина испод Алпа у Европи. Према извештајима US Geological Survey, Етна је један од најактивнијих вулкана на свету. Посљедња велика ерупција догодила се 2009. године.
Да ли су ова три догађаја која се дешавају практично у исто време само случајност или последица један другог, односно можда сви последица нечег трећег…Погледајте на карти колико су ове три локације удаљене једна од друге и обратите пажњу на практично једнаку удаљеност оба вулкана, чије ерупције очигледно следе „удар метеора“ у Русији, који су од локације наводног „метеора“ удаљени између 10.000 и 11.000 km…Можемо приметити да локације ова три догађаја чине на неки начин приближно једнакостранични троугао.
Шта бележе мерења Шумановог резонантног електромагнетног таласа (тзв. Шуманове резонанце) у истом периоду
Шуманове резонанце, односно резонатне фреквенције електромагнетних таласа, описују активност између површине земље и јоносфере и узроковане су, по постојећим теоријама атмосферским пражњењима и електромагнетним таласима који у овом за њих затвореном простору између две плазма средине улазе у резонанцу.
Дана 23.12.2018 забележена је несвакидашња активност у земљиној атмосфери, описана већ поменутим Шумановим резонантним таласима, који бележе повећање фреквенције основног и виших хармоника уз велико повећање амплитуде сигнала, слике дате ниже.
Амплитуда Шуманових резонанци се мења и већа је када се плазма у јоносфери побуди. Екситација плазме у јоносфери се по једној од теорија дешава услед соларне активности, грмљавинских олуја. Такоће постоји теорија која каже да и системи креирани од људи, као ХААРП, систем могу исто тако узроковати промене у јоносфери. Шта је у овом случају изазвало очигледну екситацију плазме остаје да се утврди.
Снимљено од стране Space Observing System Данные комплексного мониторинга в г.Томске http://sosrff.tsu.ru/
Целокупан спектар електромагнетног шума за период 23.-25.12.2018
Цео електромагненти фон позадине снимљен 23. – 25.12.2018
Шуманов резонантни електромагненти талас за период 23.-25.12.2018
Фреквенција Шуманове резонанце за период 23.-25.12.2018
Амплитуда Шуманове резонанце за период 23.-25.12.2018
„Удар метеора“ је, ако је до удара уоште и дошло, на данашњој науци непознат начин можда изазвао неку врсту стојећег таласа који је на практично истим удаљеностима, геометријски прецизно побудио ерупције два вулкана, једног на Сицилији, другог у Индонезији. Могуће је да су и сва три догађаја последица нечег трећег, нама у овом тренутку непознатог. Поновићемо већ примећено, тј. да су оба вулкана на сличним ако не и истим удаљеностима од наводног „удара метеора“ (у сваком случају врло јаке манифестације па којег год да је порекла), као и да све три локације чине малтане форму једнакостраничног троугла. Да ли су темена тог троугла нодови или антинодови истог стојећег таласа, а у том случају тежиште истог троугла локација извора тог таласа, можда???
