НИНА НАНА НУНА – успаванка која буди

Поделите са пријатељима!

Да ли сте се икада запитали како се најбоље чува историјско наслеђе, наслеђе ваших предака. Записима у стени, тешко, стене се дају лако разорити. Записима на кори дрвета, папиру, у књигама, опет тешко, библиотеке са истим се дају лако запалити. Навешћемо само две историјски познате паљевине библиотека, а толико важне за наш род.  Обе библиотеке су изгореле до темеља са десетинама хиљада непроцењивих, али запаљивих записа. Да, једна је александријска библиотека, а друга новијег датума београдска библиотека која је 6. априла 1941. године у бомбардовању Београда намерно гађана запаљивим бомбама и изгорела је до темеља заједно са непроцењивом културном и историјском заоставштином у Срба, да…

Па где и како онда сачувати од заборава наше наследство, оно што нас разликује и чини својим…Искључиво закључано у подсвесном, рефлексном, заједничком…у како га Никола Тесла назива, вечном етру…Тај етар је свуда око нас, и у нама и уколико смо довољно отворени, што би Енглези рекли опен мајндед, чистог срца и душе, ми га и осећамо…

Једна моја пријатељица, једном ми је написала следеће: „осећам да се праве ствари, попут воде, провлаче кроз пукотине наметајућих стена, пркосећи им, а чине их на хиљаде и хиљаде уједињних капљица које једна другу гурају напред док не нађу пут до површине“…исти случај је и са истином и правдом, као и давно заборављеним пореклом и прецима…

Ево једног примера, рецимо… како и дан данас мајке успављују децу у Србији, Црној Гори, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Румунији….Како се одмиља зове баба, бака или нана…

Нина нана нуна…три типичне речи у успаванкама…Па ко нас успављује, мајка или бака…Можемо ли се сложити да све три речи у нашем етносу стоје као етно-психичка константа за исто, за Мајку, или стара Мајку, жену која нас доноси на свет. Жену која брине о нама, од које све и сви потичемо…која је непромењиво поштована у нашем роду од винчанске, старчевачке, трипољске и мајке прародитељке лепенског вира па све до данас…У овом тексту ћемо покушати да коришћењем ове етно-психичке константе пронађемо везу, дубоко уткану у наше подсвесно, односно надсвесно, нашег рода са сумерско-акадским и још неким културама које су обитавале на поднебљу Европе и Мале Азије од Неолита на овамо…

Откључавање религије и митологије древног блиског истока српским успаванкама

Све значаније богиње у древном Сумеру, Асирији и Месомотамији, односно све богиње сумеро-акадске митологије, садрже једно од ова три појма у својим именима: нин-нина, нана или нуна…

Нинхурсаг, Нинкхарсаг, Нинмах, Нинсун, Дамгалнуна, Нинлил, Нингар, Инана…

Где је Нин – жена, дама, мајка, госпа…на старом сумерском…

Нинмах (првобитно име Нинхурсаг) – би према томе била велика дама, тета, теута, велика мајка… створитељ свега према сумерско-акадској митологији, односно религији…

Нинхурсаг, Нинкхарсаг – Сумерска богиња мајка, датира 3000 мада по некима око 2000 година пре Христа. Нин је жена, дама… У постојећој литератури преводе хурсаг као планину, па ову даму повезују са господарицом планина. Ми ћемо пробати мало да се играмо етимологије, па следи: Хур-ур-господар, такође и Кхар-кар-цар-каран-господар, Саг= врх, глава, шта штитиш када се САГнеш – главу, саг може бити према томе наклон, поклон…Дама-господар којој се клања, или видећемо у наредном тексту и зашто, можда дама која се клања господару…

Дамгалнуна – Дамгал-велика, Нуна – нунај ми спавај, а ко успављује…мајка … бака…жена у сваком случају, дакле поново велика мајка…

Нинлил – господарица ветра

Нинсун, Нининсина, Нинисимак

Нингар (мајка Инане)

Инана (касније Иштар)

Све ово претходно смо могли скратити и наћи просту везу са самим значењем појма Нин-Нина, што на старо сумерском значи дама, господарица, жена…али желели смо да покажемо везу са сва три појма Нина Нана Нуна, који се као што видите сви јављају код имена древних сумеро-акадских женских божанстава…

Српске успаванке

Нинај, Нинај, Драго моје

Нинај, Нинај, Драго моје!

Нинај, Нинај, да спавамо,

да ујутру поранимо,

да цвијеће наберемо,

 наше дворе окитимо.

Нуна, нуна , нунача,

Нуна, нуна, нунача,

слатка с медом погача,

месила је тетача,

па свом чеду давала,

да би га успавала.

Мајка сина у бешици њише

Мајка сина у бешици њише:

„Нина, сине, нина, добро моје.

Мајка тебе под ружом родила,

Ластавица пупак урезала,

а пчелица медом задојила,

Бела вила у свилу повила,

Друга вила бабица ти била!“

Нинај ми, нинај, Јоване!

Нинај ми, нинај, Јоване!

На крилу на материну,

Када се рано пробудиш,

Мајка ће т’ спсу пружити,

А ти ћеш мајку сисати. 5

Ал’ Јово мајци говори:

„О мајко, о слатка рано!

„Нећу те впше сисати,

„Већ ћу се јунак женити.“

Нанина успаванка

Нунај нина нена

Нунај нина нена ој

Заспи ми заспи детенце

Заспи ми чедо мамино

Нек расте ружа румена

Нек расте нани од меда

Нунај нина нена

Нунај нина нена ој

Нунај нина нена

Нунај нина нена ој

Заспи ми заспи детенце

Заспи ми чедо мамино

УСПАВАНКА

Нина – нана, нина-нана

Савија се њежна грана,

Под њом мали зеко спава,

Осута му снијегом глава.

Снива сунце и лептире,

Зелен пашњак и пастире.

Нина нана, нина-нана,

Наш ће синак једног дана

Поиграт се са лептиром,

Миловат га полагацко,

Да не сломи њежно крило…

Спавај,спавај

Чедо мило.

Нина –нана, нина-нана

Испод бијелих сњежних грана

Спава зечић у шумарку.

Ситан сњежак

Над њим сњежи

Док мој синак

У сумраку на перини мекој лежи

И у топлој својој зипки

Сву ноћ снива

Сњежак сипки…

Нина-нана,нина-нана…

Нуна, нуна, нушке,

Нуна, нуна, нушке,

деда бере крушке,

свакоме ће дати,

једну или две

мојој Мими све.

Три словеначке:

нина нана,
пунчка је заспана,
очке нај запре,
сањати зачне.

нина нана,
пришел је заспанчек,
седел на очи,
фантек сладко спи.

Нина нана, нана нина,
наша Нина нима сна.
Нина нана, нана нина,
наша Нина нима сна.
Чака, да бо бела муца домишљије к њеј пришла.
Нина нана, нана нина,
наша Нина сладко спи.
Нина нана, нана нина,
наша Нина сладко спи.

Да ли ове успаванке буде…барем мало буде радозналост, ако не и потпуну успаваност

Нина Нана Нуна … сва три појма означавају исто како код нас Срба тако и код скоро свих наших суседа на Балкану, мајку, баку, нану, богињу мајку…Ту етно-психичку константу није успео да обрише ниједан Балкан инжењеринг о којем смо писали у неком од претходних прилога, ниједна религија, ни једна империја…она је дубоко у нама, у свима нама истог рода, истог порекла…

Шта нам се да закључити из горе свега написаног. Да ли је овај текст довољан да повежемо древна божанства сумеро-акадске културе са нашим родом, вероватно није, али даје једну потку за даље истраживање теме и правац у којем се треба кретати. Уколико се овде описана примећена коинциденција повеже са истраживањима других аутора слика је потпунија а истина ближа, но то остављамо нашим читаоцима да према свом суду и могућностима сами и учине…

Паметарница