Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 23.12.2018
Можемо рећи да су четири опште позната, прихваћена календарска датума: летњи солстициј (најдужи дан у години), јесења равнодневница-еквиноциј, зимски солстициј (најкраћи дан у години) и пролећна равнодневница-еквиноциј, везани за саму геометрију, односно позицију сунца на небу и последично специфичан однос трајања дана и ноћу током та четири дана. Остала четири датума, препозната у нашем старом календару, помало или потпуно заборављена у свим новим западним календарима, редом: Преображење, Митровдан, Сретење и Ђурђевдан представљају много важнија четири календарска и космолошка датума, који обележавају промене у електромегнетном зрачењу сунца, тј интеракцији сунчевог електромагнетног зрачења са планетом земљом током тих специфичних датума, као и промена које настају на планети земљи током истих. Када се сви ови датуми поређају хронолошки у круг, у форму точка, кола…колодара, добијамо следеће:
Битно је напоменути да ови специфични дани у години падају на наведене датуме данас, док су у прошлости исти били нешто померени на годушњем соларном календару, колодару.
Ајмо да видимо како је овај календар изгледао код древних Келта.
Примећујете наравно јасну сличност, не сличност, ова два календара, ова два соларна кружна колодара су потпуно подударна. Нећемо коментарисати солстиције и еквиноције, који се наравно код свих модерних календара подразумевају као исти, већ ћемо се бавити са она четири додатна карактеристична дана у календару. Пре тога само морамо да приметимо како код Келта називају дан летње дугодневнице… Лита, зар не подсећа на наше Лето…:)
Бавимо се у наставку само са поменута важнија четири карактеристична дана:
Преображење (у српском 19. августа) = Лугнасад (у келтском 1. августа)
Митровдан (у српском 8. новембра) = Сауин (Samhain у келтском 1. новембра)
Сретење (у српском 15. фебруара) = Имбулк (у келтском 1. фебруар)
Ђурђевдан (у српском 6. мај) = Белтане (у келтском 1. мај)
Као што смо већ објаснили солстицији и еквиноцији су чисто астрономски догађаји који немају неке посебне везе са традицијом. Остала четири датума, како их код келтског кружног соларног календара називају данима четвртине круга, крста, у животу тих старих људи су обележавали почетке сезона. У претходним текстовима смо објаснили везу са електромегнетним зрачењем и енергијом сунца која се мења током тих датума, и потенцирали на јасној вези нашег и келтског древног календара.
У нашем претходном тексту „NASA, Microsoft и соларни кружни календар – КОЛО ДАР други део: Паралела српског КОЛОДАРа и келтског Сауина – соларних кружних календара“ детаљно смо се бавили сваким од ових осам специфичних дана у години. Сада желимо да приметимо још једну врло занимљиву чињеницу, а како бисмо то учинили морамо се упознати са новим појмом, са појмом сунчеве аналеме, или како се још у литератури назива сунчеве аналемике.
Аналема или сунчева аналемија – аналемика
Да ли сте икада видели ову слику, облика осмице и питали се шта је то? Ако бисмо могли да снимимо положај сунца на небу у исто време сваки дан, рецимо негде око поднева и одузимањем једног сата ако посматрате летње рачунање времена, приметили бисмо да сунце оставља врло специфичан траг на небу. У истом одређеном тренутку током целе године положај Сунца се не разликује само као виши и нижи (север и југ), како бисмо можда очекивали променом годишњих доба, већ и благом померању у смеру исток и запад. Ова путања облика осмице коју Сунце чини на небу назива се аналемија. Током неких дана можемо приметити да сунце није на небу где би, према времену на вашем сату, очекивали да буде. Разлика у времену између читања нашег сата и положаја Сунца (временски период наспрам времена сунца) се назива equation-of-time. Ако сте на северној хемисфери и положај Сунца је на истоку одакле ваш сат показује да ће бити, equation-of-time је негативан. Ако је сунце на западу, equation-of-time је позитиван.
Зашто сунце чини овај чудан пут по небу? Постоје два разлога и потпуно су независни један од другог.
1. Земља је нагнута на својој оси 23,5 ° у односу на равнину своје орбите око Сунца.
2. Земља не кружи око сунца по кругу, већ по елипси.
Послеподневна аналема фотографија снимљена 1998-99. Године од стране Џек Фишбурна у Мураи Хилу, Њу Џерзи, САД. Зграда Бел Лабораторије је у првом плану.
Дијаграм аналеме на истоку на северној хемисфери. Приказани су датуми положаја Сунца. Ова аналема је прорачуната, није снимљена.
Различити положаји соларне аналеме у односу на географску дужину.
Аналеме се виде и на овом годишњем соларном дијаграму, практично за сваки сат током године…
На цртежима доле се објашњава део године када се земља брже или спорије креће око сунца…
Аналема нацртана као што је виђена у подне из Royal Observatory, Greenwich (latitude 51.48° north, longitude 0.0015° west).
Уоквирени плавом бојом су четири карактеристична датума из старог келтског календара који кореспондирају српским кроз: новембар-Митровдан, фебруар-Сретење, мај-Ђурђевдан, август-Преображење… Интересантно је да се датуми малтане поклапају са овим промененама смера кретања сунца по небеском своду, током године…
