Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 12.09.2018
Веза са текстом: Нишки српски келтски
Након недавно објављеног текста “Нишки српски келтски”, у којем смо отворили тему старих српских надгробних споменика у Нишу и околини, који невероватно подсећају геометријом и симболиком на сличне споменике, келтског културног наслеђа у Шкотској и Ирској, од наших читалаца смо добили значајне информације, као и фотографије других локација у Србији са сличним споменицима и симболима.
Тако сада знамо и за крст у манастиру Жича.
Од г. Горана Крстића смо добили овај диван текст, на чему му се од срца захваљујемо:
У Горњој Пчињи, као и Врањској Пчињи, готово у сваком селу (и његовим махалама), постоји ЗАВЕТНИ (НАРОДНИ ЧАСНИ) КРСТ, где мештани светкују своје славе. Већина ових села има саграђене цркве, неки од њих и манастире још из раног средњег века. Међутим, обичај светковина поред ЗАВЕТНОГ КРСТА попут оних поред ЗАВЕТНОГ ХРАСТА, дубоко су укорењени.
Оно што посебно запада за око је сеоски заветни крст у Преображењу, код Врања. Крст је вероватно с краја 18. и почетка 19. века, ручно кован, а одликује га изглед који у слици прилажем. Kрст је на отвореном, испод Храста у селу Преображење, које је у близини два врло стара манастира. Крст је кован од гвожћа, није ливен нити је од камена клесан. Постављен је на месту некада клесаног крста, по предању истог облика, кога су Турци порушили у 15. веку.
Описани обичај постоји и у Понишављу, само се дрво, обично храст, понекад дивља крушка, зове миро или оброк. Људи испод њих нису чак смели да покупе ни опале гране, бојећи се проклетства. У селу Сињац, општина Бела Паланка, на брду Голема шума, постоји крст посвећен Светом Николи, сеоској слави, који треба обићи. Храстови су под заштитом државе, сматрају се једним од највећих у Србији.
ЛИНК: АКАДЕМИК ПРОФ. ДР РАНКА КУИЋ О КЕЛТИМА И СРБИМА
Али, оно што је на нас оставило најјачи утисак, јесу фотографије добијене са Старе планине, тачније Завојског језера, где су испод површине језера, услед суше и режима рада ХЕ Пирот, по други пут у последњих тридесет година изронила стара гробља и насеља.
(Аутор фотографија група ,,Одбранимо реке Старе планине“)
Наиме, Завојско језеро се налази у југоисточној Србији, 17km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране. Данас се ово језеро користи као акумулационо језеро хидроелектране Пирот.
Са дна ове полувештачке акумулације на Старој планини, изронили су остаци некадашњег села Велика Лукања. Осим Велике Лукање, крајем осамдесетих када је акмулулација дугачка 18 километара напуњена, под водом су се нашли и оближња Мала Лукања, али и село Завој који је сада на неких деведесет метара испод површине језера.
