Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 25.09.2018
Да поновимо шта смо утврдили нашим прошлим текстом под насловом “NASA, Microsoft и соларни календар КОЛО ДАР”…
Веза са текстовима:Нишки српски келтски и Нишки српски келтски други део
Према старом календару, година се дели на четири годишња доба, а у народу на две сезоне, радну сезону и нерадну сезону. Прва почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док друга на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се мењају енергије, односно електромагнетно зрачење сунца, посматрано са планете земље и у интеракцији са електромагнетним пољем планете земље. То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници, а опет преузети од старе, древне вере и знања наших предака, поклапају са електромагнетним променама сунца. По старом српском календару, сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, које се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода, како је воровао, односно знао наш стари народ. Отуда и првобитно име празника Преображење. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи „мења се вода“. Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, изненадили су се открићем да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је стари српски народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз озбиљна модерна средства, апарате и инструменте. Остаје нам још један датум да објаснимо како бисмо заокружили жељену причу, Сретење. Према веровању нашег народа на Сретење Господње се срећу и раздвајају зима и лето…Постоји чак и оно народно веровање да ако на Сретење осване сунчан и ведар дан, медведи у шуми који устану и изађу ван а сунце сија, уплашени од своје сенке врате се и наставе свој зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља…
Можемо рећи да су четири опште позната, прихваћена календарска датума: летњи солстициј (најдужи дан у години), јесења равнодневница-еквиноциј, зимски солстициј (најкраћи дан у години) и пролећна равнодневница-еквиноциј, везани за саму геометрију, односно позицију сунца на небу и последично специфичан однос трајања дана и ноћу током та четири дана. Остала четири датума, препозната у нашем старом календару, помало или потпуно заборављена у свим новим западним календарима, редом: Преображење, Митровдан, Сретење и Ђурђевдан представљају много важнија четири календарска и космолошка датума, који обележавају промене у електромегнетном зрачењу сунца, тј интеракцији сунчевог електромагнетног зрачења са планетом земљом током тих специфичних датума, као и промена које настају на планети земљи током истих. Када се сви ови датуми поређају хронолошки у круг, у форму точка, кола…колодара, добијамо следеће:
Ајмо да видимо како је овај календар изгледао код древних Келта.
Примећујете наравно јасну сличност, не сличност, ова два календара, ова два соларна кружна колодара су потпуно подударна. Нећемо коментарисати солстиције и еквиноције, који се наравно код свих модерних календара подразумевају као исти, већ ћемо се бавити са она четири додатна карактеристична дана у календару. Пре тога само морамо да приметимо како код Келта називају дан летње равнодневнице… Лита, зар не подсећа на наше лето…или Икавицом лито)
Бавимо се у наставку само са поменута важнија четири карактеристична дана:
-
Преображење (у српском 19. августа) = Лугнасад (у келтском 1. августа)
-
Митровдан (у српском 8. новембра) = Сауин (Samhain у келтском 1. новембра)
-
Сретење (у српском 15. фебруара) = Имбулк (у келтском 1. фебруар)
-
Ђурђевдан (у српском 6. мај) = Белтане (у келтском 1. мај)
