Поделите са пријатељима!

Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл. инж. ел. , 24.09.2018

Стари српски календар и веза са соларним симболима старих Срба, древних Келта и још понешто…

Веза са текстовима:Нишки српски келтски, Нишки српски келтски други део

Реч “календар” вуче корен из нашег језика, од речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Наш предак је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје око себе.

Према старом календару, година се дели на четири годишња доба, а у народу на две сезоне, радну сезону и нерадну сезону. Прва почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док друга на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се мењају енергије, односно електромагнетно зрачење сунца, посматрано са планете земље и у интеракцији са електромагнетним пољем планете земље. То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници, а опет преузети од старе, древне вере и знања наших предака, поклапају са електромагнетним променама сунца.  По старом српском календару, сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, које се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода, како је веровао, односно знао наш народ. Отуда и првобитно име празника Преображење. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи „мења се вода“. Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, изненадили су се открћем да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је стари српски народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз озбиљна модерна средства, апарате и инструменте. Остаје нам још један датум да објаснимо како бисмо заокружили жељену причу, Сретење. Према веровању нашег народа на Сретење Господње се срећу и раздвајају зима и лето…Постоји чак и оно народно веровање да ће зима потрајати још шест недеља ако на Сретење осване сунчан и ведар дан, а медведи у шуми који устану и изађу ван а сунце сија, се уплашени од своје сенке врате и наставе свој зимски сан, …

Можемо рећи да су четири опште позната, прихваћена календарска датума: летњи солстициј (најдужи дан у години), јесења равнодневница, зимски солстициј (најкраћи дан у години) и пролећна равнодневница, везани за саму геометрију, односно позицију сунца на небу и последично специфичан однос трајања дана и ноћу током та четири дана. Остала четири датума, препозната у нашем старом календару, помало или потпуно заборављена у свим новим западним календарима, редом: Преображење, Митровдан, Сретење и Ђурђевдан представљају много важнија четири календарска и космолошка датума, који обележавају промене у електромегнетном зрачењу сунца, тј интеракцији сунчевог електромагнетног зрачења са планетом земљом током тих специфичних датума, као и промена које настају на планети земљи током истих.

Мало помоћи и од још једне америчке компаније, Microsoft

Мало смо се поиграли са MS Еxcel како би добили пар занимљивих дијаграма и пробали да извучемо неке закључке из истих. Наиме, када се датуми, где бројање почињемо од летњег солстиција, 21. јуна (од сада па надаље све радимо по модерном грегоријанском календару), за који је узет нулти или 365. дан године, поређају по реду:

1. Летњи солстициј,

2. Преображење, мења се гора и вода…

3. Јесења равнодневница,

4. Митровдан, почетак зиме према старом календару

5. Зимски солстициј,

6. Сретење,

7. Пролећна равнодневница, и

8. Ђурђевдан, почетак лета према старом календару

и са истим мало поигра у програму MS Excel, добијамо следећу табелу са дијаграмом. У табели у првој колони су дати редни бројеви тих карактеристичних осам дана (од 1. до 365. дана), почев од поменутог 21. јуна, када се током године јављају наведених осам датума. У другој колони дате су разлике у данима озмеђу појединих датума (могуће је да смо негде погрешили за по један дан горе доле, нисмо проверавали, одушевљени оним што смо добили :)). Дијаграм на десној страни је урађен на основу друге колоне чиме смо практично направили својеврсни кружни годишњи календар, тј дани су редом поређани почев од 21. јуна, тачка на врху овог прстена на дијаграму…

Када се дијаграм мало обради појашњењима и када се дода пар линија добијамо следећи цртеж/дијаграм, практично кружни годишњи календар…

На првој слици датуми поређани на кружном календару у смеру казаљке на сату, док су на другој слици поређани у обрнутом смеру од смера казаљке на сату, чешћи случај код старог колодара.

Нисмо желели да претерујемо са бојама, али мислимо да је јасно видљив соларни крст са упечатљивих осам издвојених тачака…Горе у тексту смо објаснили значење тих тачака, тих карактеристичних осам дана у свакој соларној години. Па шта можемо закључити, шта је соларни крст, него прастари кружни календар који јасно и доста прецизно дефинише једну календарску, соларну годину на планети земљи.

Ево га на неким другим сликама са неких других места 🙂 и других периода…

Један соларни кружни календар из Неолита, пронађен у Србији, околина Лесковца…

       Келтски крст и крст из крстионице Манастира Жича

Надгробни споменик из Власотинца (прочитати на почетку наведена два текста “Нишки – српски – келтски”) и споменик из Шкотске.

Споменици са старих православних гробља у Нишу и његовој околини

Заветни крст у селу Преображење код Врања

Дрвени калуп из 1779. године, Грац (Градец или Градић), Стирија, Аустрија (јасно се види соларни крст са осам издвојених поља која указују на осам карактеристичних периода, односно дана у соларној години)

Практично од далеког истока, мале Азије, целог европског континента, па и јужне и северне Америке просторно…Од винчанске, трипољске културе, вероватно и дуже, временски…. симбол познат као соларни крст, односно сваки симбол који носи у себи тих осам геометријски скоро равномерно распоређених кракова, јесте симбол соларне године са ових осам поменутих карактеристичних дана…Али као што већ на сликама наслућујемо, а у наставку ћемо још видети…код једне групе људи, код једног малог народа се то сећање, делимично и индиректно, врло јако и јасно одржало…ајмо даље…

Ајмо још мало да удесимо наш почетни дијаграм, да му додамо мало накита, можда четири кресала (огњила, оцила). Користимо слику правог археоолошког предмета, кресала пронађеног на територији данашње Украјине, које сличи многим другим пронађеним на територији читавог Балкана…Овде, а по одличном савету једног читаоца, морамо мало да се оградимо. Наиме, користимо облик и форму у којој су се обично израђивала огњила, тј. кресала, али и неки други предмети у древна времена, па не искључујемо да извор те форме, односно облика представља нешто што још увек није докучено и остављамо исто за неке даље радове и анализе.

Сада, малко удешени дијаграм изгледа овако:

И, шта добисмо као резултат овог кићења, да се мало нашалимо. Добисмо још један прастари соларни симбол, који означава једну соларну, календарску годину јасно указујући ка осам карактеристичних датума током исте (горе смо их објаснили). Четири општепозната, али и четири суштинска, а практично данас непрепозната, а ето на нашем данашњем српском грбу, као и на средњевековном грбу Мрњавчевића, украшена огњилима која показују управо ка тим датумима/тачкама на кружном календару. Ка та четири датума, који су као што смо видели изузетно значајни планети земљи и њеним становницима, како нашим древним прецима који нам то знање пренесоше ето путем симбола, тако и данас нама, али и читавом живом свету на планети, као и метеоролошким појавама на њој.

Грб Мрњавчевића, преузето из моденског грбовника

Е сад, како другачије назвати овај грб него ли СУНЧЕВ ГРБ…

Још само пар питања и конец

Да ли смо ми народ који данас користи овај прастари симбол, коришћен у свим древним цивилизацијама…ДА

Да ли смо народ који памти и обележава (мада баш и не знамо зашто, мало смо ипак понешто и заборавили :), али ипак обележавамо) четири толико овде помињана дана у току године: Преображење, Митровдан, Сретење, Ђурђевдан….ДА

Да ли је календар који смо некако, на једите јаде, и поред последњих сто и више година занемаривања, ипак очували….ДА

Да ли данас, наравно осим NASA а сазнали смо и како, још неко на западу, у толико извиканим и моћним културама, препознаје колико су описана четири додатна карактеристична дана у години битна, као и да ли повезују симболику, коју можда данас користе или својатају, са истим тим космо-метеоролошки, календарски битним данима….ТЕШКО

Пето питање нећу поставити, а ви ипак сами за себе одговорите :)…

Паметарница

Наставак текста доступан на линку: NASA, Microsoft и соларни кружни календар – КОЛО ДАР други део: Паралела српског КОЛОДАРа и келтског Сауина – соларних кружних календара